Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— То, то — смејао се Душан на глас. — Да рекнеш да је друго што, ни дај Боже. Хајде да пољубиш руку оцу и тасту, — и Краљ је задовољно трљао руке.

Лазар пресрећан стаде љубити руку, најпре Принцу и Вратку па онда Краљу и Краљици. ~

— Жив и срећан био ! — рече му краљица и пољуби та у чело. 5

= А сад — рече му Краљ. — На твоје место п да ниси писнуо ни једну реч, док не видимо хоће ли ин Милица тебе, макар само да је другарице ке задевају. Је с" чуо 2 Кад прође поред тебе, прави се као да је не по знајеш !

_У три скока било је Лазар на своме месту.

— Али — рече Краљица своме мужу: — Милицу не дам да је тд мучиш Њу остави само мени.

— Добро, добро. Ја се у женска посла не мешам.

У то се врата отворише ц пропустише прву дворску тоспођу са Милицом.

Док се опе Краљу и осталима поклонише и стадоше поред Краљице; Прибац пришану своме новом прија“ тељу :

— Е није вајде пријатељу, ја до сада не видех лешпе девојке !

— Остави се пријатељу. Лепота брзо пролази, али добро срце остаје. Надам се у Бога да ће нам деца бити врло срећна.

— Милице, душо — поче Краљица и узе девојку ва обе руке —, Краљ и ја толико смо те заволели од твојега раног детињства, као да си кам рођено дете, и наш Урош те воде као рођену сестру, и цела краљев ска нам кућа воде те као зениду у глави, с тога нам је свима врдо тешко и помислити да се растанемо с тобом · ·

Девојка уплашено гледаше у краљичино лице, па само задрхталим гласом упита:

— Шта сам скривила, светла Краљице, да хоћеш да ме тораш од себе р

— Како скривила срце моје 2 И вар ја тебе, радост пашу, да терам од себе2 Не бих те ја пустила од себе ни за што на свету. Али ћеш нас ти сама оставити ..--

22