Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Ja? — окуражи се девојка, па одсудно рече: — Никада !

__ Немој тако говорити. Размисли најпре мало. Видиш, злато моје, ти више ниси дете, него велика девојка. Што се могдо у мојој школи научити све си чвучила. Сем тога O a си се и ва добру домаћицу. Време је да те удомимо.

Милица се заплака, загрли краљицу и сакри своје лице на њеним грудима.

_—_ Не дај ме, нано, тако ти Уроша!

Краљица је стаде миловати по глави.

— Немој да плачеш, мудице моја Видиш, свака девојка мора да се уда, да свије своје гнездо, да стече своју кућу. Тако нам је Бог оставио. Ти ваљда нећеш у CROP |||

Милица у сред јецања енергично одби главом ту мисао.

— Е добро. Кад нећеш у калуђерице, онда остаје само да ти бирамо младожењу, који ће твоме срцу бити драт, и Ba кога сви који те воле мисле да ћеш в њиме бити срећна, овако; како је Бог благословио мене и краља.

Плач и јецање на један пут се пресекоше, али Милица још крије главу у краљичиним недрима.

__ Ето видиш, све вависи од човека ва кога треба да пођеш. Твој отац, и Краљ и ја врело смо размислили и нашли смо ти таквог младожењу.

Милица чисто престаде дисати, али још крије главу.

— Ми нађосмо да би за тебе била најлепша прилика наш рођак Лазар Припчев. Били хтела поћи ва њега 2

Милица одмах климну главом да хоће.

Душан се једва задржа од смеха па врло овбиљно убаци:

— Немој после да кажеш да смо те ми натерали. Одговори јасно: Хоћеш да пођеш ва Лаву 7

Она глава са груди краљичиних стаде тако енергично давати свој пристанак, да су се чак и Краљица и дворска госпођа насмешиле, а већ Краљ и она два

28