Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

кнеза пренуше у смех, тако да Милица диже главу и стаде их уплашено гледати све редом.

То се мушкарцима учини још вмешније, и краљ смејући се рече:

— Кад је твоја драга воља, сад си Лазина невеста. Хајде пољуби руку твоме свекру и оцу.

Девојка стаде стидљиво прилавити свима руци па се онда олет обеси краљици око врата, и стаде опер плакати, али сада од радости. |

— Тако. Сада ваља зовнути оног окаченика што

_нам уграби најлепшу девојку краљевства нам. Лазаре !

Још последњи слог његовог имена не беше одјекнуо, а Лазар се створи у соби.“ 7

Краљ направи снуждено лице па поче:

— Е, мој Лаво, мој брате од тетке. Није коме је речено, него коме је суђено. Шта нисмо радили п како је нисмо световали п ја и Краљица, али те девојка неће па неће ! с

Лавар гледа испод ока, али осмех на његовом лицу казиваше „не превари“.

— Па зар не видиш да девојка још плачер Ззаопуцао краљ.

Девојка се окрете, ади крова њено суве, сијаше врећа.

— Ево ти Лазо наше драге Милице! Узми је!

Лавар само скочи па ухвати Милицу ва руку.

— Е, кад је тако — рече Краљ — пољубите се |

На ту реч Лазар и Милица, као да их електрични ударац задесио, окренуше једно другом леђа, и обоје гледа у земљу, али се чврсто држе ва руке.

У тај мах ватрешташе трубе Великог Отавилца она воду“.

Млади вереници, држећи се непрестано Ba руке побегоше из краљевске собе, где се још чуо смех.

24