Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

После неколико дана, у децембру 1345. састао се државни сабор у Сјеру, на коме ву били не само српски него и грчки властели и високо духовништво внатно увећане Душанове државе.

„Сабеседовање“ краљево са сабором изгледа да је било врдо кратко, да се ограничило-на једну једину седницу, у којој је Душан изнео све своје тековине ва последње време, на што је сабор одговорио једним громким многолетевијем цару Србије и Романије, јер ми налазимо 0 том сабору само кратку белешку;

„Овај сабор прогласио је Душана за цара Србима и Грцима“.

Ништа више.

Немамо података, али је вероватно међу побудама краљевим и саборским за овакво прокламовање царства, била краљева намера да осваја и остатак византијскога царства, саборска оцена да кад бугарски шти“ Беник може носити титулу цара, онда његов ваштитник у толико пре треба да је дар. Могућно је да је Душану требала та титула и за саму спрему онога, чему је циљао, али као што рекосмо, то су наша нагађања. |

Што је историјски вигурно то је да зе Душан после овог сабора потпивује на српски написаним лповељама „Ba Христа Бога благовјерни цар Србљем и Грком“ или „дар Србије и Романије“, а на грчки написаним овако ,„2у Хросгте Те еф бботос (осукеус уда оотоврфтор Žisp(2 уз Роџлуло“. На латински написаним документима потписује се Душан „,Imperator Raxie et Romanie”. За _ Немце, сигурно Палманове, Душан је одсада „„Оћаузег уоп Бугуву“.

Одмах после сабора потписао је Душан оце хрисо= вуље које је Митрополит предложио. Из њих се види да је Велики оготет, да не би био вамо „дијак“ краљев учинио извесне измене и допуне у концептима Јанићијевим. Тако из хрисовуље Ивирском манастиру до знајемо да је од оних 400 перпера, од којих Душан ослобађа манастир било само 200 за метох Радоливо, дакле данка ва земљу, а 200 је било личне порезе, из

25