Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

чега узгред сазнајемо да је Византија већ узимала "харач" од својих поданика. Последњу реченицу ети-

ливовао је Прибац овако „Нико ке сме узнемиравати монахе ни односно земаља ни односно права да владају њима, ни односно поменутих 400 перпера нити одкосно скоро измишљене дажбине инометрије, нити вбог какве дажбине која би се у будућности завела“.

Хрисовуља дата бугарском манастиру Зографу почиње бе овако: „На молбу вазљубљенога ми брата Александра, цара бљлгарима“ а разликује се од предлога митрополитовог и тиме што Душан у њој још ослобађа бугарски манастир од 50 перлера казне на коју је био осуђен.

Интересантно је како се у грчки написаним хрисо“ вуљама цара Душана опажа српски утецај. Тако н. пр. он обласне управнике назива „кефаликевонтес жупани“.

На свима грчки написаним хрисовуљама само је на златном печату српски натпис: „Стефан, благоверни цар“

Као што рекосмо сабор од 1845. само је прогласио Душана sa цара па је онда одложен од 16. априла 1346. до дана у који је Душан хтео да се крунише ва цара.

П.

Од децембра 1345. до априла 1346. радило се најпре у Сбјеру а ва тим у Скопљу гровничаво на сваковреним огромним спремама Ba крунисање Душаново.

Док је Душан обавипао својим милостима пет својих грчких митрополија: мељничку, филипинску, христопољску, сјерску и драмску, док је издавао нове хрлсовуље Ватопедском и Есфигменском манастиру; док је млади Урош освајао срца у целој охридској митрополији, дотле је царица Једена писала писмо ва писмом своме брату цару бугарском.

Ево једног од тих писама;

„Оно што зам ти у ранијим књигама наговештавала, догодило се.