Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

,

Kr а

нећу видом задржавати. Ако п данас остајст при томе да скинеш државни печат с прсију...

— Ја молим ва то, светли Царе !

— Добро. Ја ћу приликом крунисања имати многе измене да учиним у царској ми кући. Том приликом ја ћу и тебе ослободити тога терета и поставити новог Великог ЈРоготета. Дотле те молим да ти још вршиш ту службу, јер.је у твојим рукама велики део спреме ва наше крунисање.

— Добро Господару, нека буде како ти ваповедаш рече Велики Логотет, сад већ у овтавци, па оде да и даље бпрема све што треба ва крунисање, и ако је велики део те бриге увела царица Јелена на себе. Тако је она по» тодила многе мајзторе равних заната ла Приморја, па чак и из Млетака да помогне и убрза рад домаћих мајстора на ивради скупоценог одела, појасева, накита и осталих поклона којл ће требатл о крунисању. За јед=

нога од тих са мора мајстора нашли смо овакву забепешку :

„Петар, златар из Млетака био је погођен ва го= дану дана, да у злужби српскога двора израђује црквене сасуде. Плата му је била осам пивара млетачких гроша и пристојна храна.

Усред овога посла пријавише царици једно јутро фра Виту, „малога брата“, протомајстора из „краљевог града Котора“, онога архитекту, који је видао величанствену цркву сведржитеља у Дечанима, и то видао је како у споменидима пише „господину краљу Стевану Урошу Ши његовом слну светлом и врло славном и великом господину Ераљу Стевану 88 осам година грађевину, „која је довршена године 6843.”,

Ко ве вачуди овој години 6843. томе ћемо кавати да се у Србији у опо доба, године нису рачунале како их

ми данас рачунамо, од рођења Христова него од створења света...

— Које добро, фра Вите 2 — упита га Царипа и по бади га љубазно поред себе.

„Цар Душан ИТ 3 38