Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Светла царице — поче францискански калуђер каб што знаш, ја сам, хвала милостивом Богу и помоћи твога еветлдог мужа, довршио велику задужбину твога блаженоупокојенога свекра у Дечанима !

— И довршио си је тако величанствено — рече царипца — да ће она кров све векове бити на славу нашега дома п на част твога имена, дични Протомајсторе !

Калуђер архитекта беше као и сви истински велики људи скроман човек, и на ову хвалу он још више потону у своју калуђерску разу, одби од себе тај царичин комплименат па рече:

— Да ја не мислим на моје име, светла Царице, него само на славу светлих ктитора високих Дечака, доказаћу ти одмах разлогом за ову моју посету твоме Величанству.

— Говори, драги фра Вите.

— Ви се са срећом спремате да, ако Бог да на Узкре ове године, ставите царске венце на ваше миропомазане _ главе. Размишљајући увек о све дешшем украшавању високих Дечана, помислио сам да би овај велики догађај у историји српскога и ромејскога карода ваљало овековечити и у храму Пандократоровом.

— То ти је срећна мисао, фра Вите. Али колико ја внам у томе храму има изобиље свију црквених сасуда, утвари и књига, а после то бу ствари којима се ништа не. мозке овековечити. Да не мислиш да би требало подићи какву нову кулу 7

— Не, светла Царице. Докле буде трајала моја грађевина, трајаће и живопис у њој. Истина све су фреске готове, али је срећом остао један вид, на коме би се могло пспивати неколико слика, ва које би нас благосиљала и далека покољења свих народа у богоданој вам држави.

— Светитељеких слика, фра Витер

__ — Не, еветла круно, него слика свију краљева лз лове Немањине од Св. Симеуна Мироточивога до “во јега сина Уроша.

— То је-дивна мисао, драги Протомајсторе. Како ти вамишљаш ту велику слику 2

34