Цвијићева књига

ШУМАДИЈА 103

су због жира погодне за свињарство; ту је нарочито успевала шумадиска врста свиња која се врло много плодила и врло брзо гојила.

Данас је готово цела шумадиска површ обешумљена. Само се местимично, као на букете, наилази на групе старих храстова, често огромног пречника, који дају представу о томе какве су биле некадање шуме; У току ХУШ и Х1Х века, тешко и грубо крчење је био поглавито посао досељеника, чији потомци чине готово осам десетина садањег становништва. Тако су језерске површи биле претворене у област земљорадње и воћарства. Не само површи, већ су и језерске терасе планинских острваца данас обрађене. Осим пшенице, ражи, овса и јечма, нарочито се сеје кукуруз, који овде боље успева но ма у коме другом делу Полуострва. Између струкова кукуруза често се сеју бундеве и нарочито пасуљ у оџацима или бокорима.

Око сваке куће се налазе велики воћњаци, нарочито шљиваци, који у пролеће и лето својим зеленилом скривају сеоске куће. Куће и села се из даљине не виде, већ се распознају по зеленилу од шљивака. Више но и једна друга велика област на Балканском Полуострву, Шумадија је област шљивака. Шљиве се извозе суве и као пекмез. Од њих се справља ракија шљивовица. Има још и крушара и јабучара, али су ове воћке распрострањеније у долинама притока Западне Мораве игорње Дрине, које су изван домашаја хладне и суве кошаве. За исхрану свиња употребљавају кукуруз, који у но вије време све више замењује жир. Пре Великог Рата свиње су биле врло важан део народног 60гаства, Екстензивно сточарство којим се раније бавило на великим просторијама, данас је сведено на планинска острвца и велике планине на Истоку и Југу: Стару Планину, Суву Планину, Копаоник, Златибор и т,д. На шумадиској се површи негују у великом броју најбоље расе говеда на Полуострву. За време лета она се хране на пашњацима са сочним биљкама, које су изгледа слађе и миришљавије