Цвијићева књига

ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ШУМАДИНАЦА 15

типа овде је преобраћено у организован хероизам, чија су славна дела позната из ратова од 1912.—1914. г. — Интересантно је да се национална мисија Србије јави одмах у почетку првог устанка и исказују је народне песме, нарочито она песма јасних мисли, Устанак на дахије. Борба се води ради слободе и' ослобођења, свога и осталих српских земаља. Води се свесна борба, са одређеним програмом, пијемонтске тежње и пијемонтске песме. То, у вези са демократским мислима, постала је неукротљива и несавладљива сила.

Карактеристично је да су Срби из других области одмах у почетку првог устанка осетили да је шумадиски устанак нешто сасвим друго но дотадашњи устанци по другим крајевима и да ће од Шумадије постати земља српске мисије. То су нарочито осетили најјуначнији међу свима, Црногорци, који су без суревњивости (иначе код њих претерано развијене) одмах разликовали свој задатак од велике мисије, коју предузима „питома, јуначна и славна“ Србија. Они певају: „Од како смо царство изгубили, на Косову пољу крвавоме, још не није сунце огријало, а данас је огријало сунце: заратио Петровићу Ђуро, од Србије наше земље славне“. Кад сазнаду да околне потурице спремају војску на Србију, гледају да предусретну и убију нарочито „силне јунаке“, да олакшају борбу питомој Србији. Мени је познато из путовања да се у народу Црне Горе стално овако мислило о Србији. Осим тога су доцније плодну Србију сматрали као Мисир, а Београд им је био као Париз. То је порасло до највећег степена, кад су у ратовима 1912.—1914. г. видели значај организованог и уређеног јунаштва.

Важна је особина народа у Србији демокрашско осећање. Основа је србијанског демократизма, држим, у овоме:

Демократска осећања и тежње су природне, јер је народ Србије за време ослобођења био хомогене друштвене структуре, народ земљорадника и сточара,