Цвијићева књига

ЦЕНТРАЛНА БАЛКАНСКА ОБЛАСТИ БАЛКАНСКО ТЕРИТОРИЈАЛНО ЈЕЗГРО.

Разне везе, које поједине области нашег полуострва имају по свом географском положају и нарочито разна пластика његових планинских система морају стварати разне обласне индивидуалности, и отежавати стварање једне велике балканске државе. Противно томе постоји централни појас Балканскога Полуострва, од Београда до Солуна, који је утицајем моравско-вардарске комуникације и њеном привлачном и централишућом снагом, у многоме једна целина; у њега се стичу све главне трансверзалне комуникације, од нишке бифуркације полази и нишко-цариградски пут. Ако има на Балканском Полуострву области, која би могла послужити као географско језгро или политички центар за стварање велике државе, нарочито средишњих и западних делова, она се мора налазити на овом централном појасу и дуж моравско-вардарске комуникације. Таква област мора имати ове особине: 1. у колико је могућно више средишњи положај према свима деловима Полуострва; 2. мора имати лаке комуникације у свима правцима боље но икоја друга, особито мора имати најкраће и најбоље везе са два главна и комуникативна мора Балканскога Полуострва, са Јадранским и Егејским, и са средњом Европом; 3. не сме бити привредно сиромашна. Са тога гледишта вреди испитати централни појас од Београда до Солуна.

Штампано најпре 1906. године. Овде прештампано из „Говори и чланци“, Београд, 1921, !, с. 188—142,