Цвијићева књига

ХП Б. МИЛОЈЕВИЋ

који осећа финоћу у стварима тако суптилним као што су психолошко проматрање и смисао за ниансе, Треба много година, скоро цео живот проведен у земљи, да се разазнају најглавније и најинтимније црте у духу и срцу народних маса. Ако се хоће да процени интенситет различних утицаја, треба бити способан за анализе и природних и социјалних погодаба, познавати економско стање, као и етнографију и историју. Јужни Словени су имали срећу да се овакав програм за њих изврши“.

Сем чисто научног, антропогеографски радови Цвијићеви имали су и велики национално-политички значај. Његово дубоко познавање свих делова нашега народа, као и наших суседа, дало му је могућности да у свима великим догађајима, што смо их преживели последњих двеју деценија, учествује активно, тумачећи и објашњавајући покрете који су се јављали. Тако је Цвијић био историчар свих оних потреса из којих је никла наша држава. Он је стварно и објективно представио македонско питање приликом македонских немира који су настали после 1903. године; 1908. године, за време анексије Босне и Херцеговине, он је изложио узроке антагонизму између Србије и Аустро-Угарске, узроке који ће неколико година бити непосредним поводом велике светске катастрофе; он је образлагао потребе нашег народа 1912. године за време Балканског Рата; а нарочито и највише у Светском Рату он је износио научне аргументе о етничком јединству Срба, Хрвата и Словенаца, и бранио њихове најјаче угрожене области. Радећи на овим питањима, Цвијић је само тражио истину, показујући тиме да прави научници представљају савест свога народа.

Најглавнији Цвијићеви радови, објављени на нашем језику, јесу ови:

Карст, географска монографија. Београд 1895. Х + 176, са 16 слика и скица у тексту.

Географска исиштивања у области И „Геолошки Анали Балканског Полуострва“. Коу , 1898., са 1 сликом у прилогу.