Цвијићева књига

120 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

тачка централне области. Према томе језгро њено треба тражити изван границе данашње Србије: у Старој Србији.

Оно није ни на Косову, мада се тако кадшто узимало, кад је говор о најзгоднијој области за политичко развијање нашега народа. На такво мњење нарочито наводе историска кретања и догађаји ранијих времена. Наша кретања немањићског доба упућивала су се од Ниша најпре Косову, па онда у Скопље; изгледа да је тај пут у немањићско доба био више употребљаван но онај, који од Ниша води кроз Грделичку Клисуру и даље преко Врања Скопљу. Али, и кад би се поуздано доказало да је нишко-косовска варијанта била више употребљена и управо главна комуникација између Ниша и Скопља, ипак би то само доказивало да је у немањићско доба Косово било објекат, који се морао пре Скопља освојити. За време наше највеће експанзије, за Душаново доба, Косово није било центар. И косовска битка није принудан доказ, јер је место битке највише зависило од тадашњих граница између наше и турске државе; осим тога положаји, на којима се битке решавају, нису исто што и најзгоднији положаји за центар државни. — По географским особинама Косово није језгро централне области, јер је од ње и од целе скопске Старе Србије и Македоније одвојено Шаром и Карадагом. Оно је даље у страни од садашње главне комуникационе артерије и с њоме је везано једино дугачком Качаничком Клисуром, која се да на многим местима и лако затворити; према томе оно пластички не влада ни моравско-вардарском удољином, још мање њеним језгром. Постоји обрнут случај као што ћемо видети. Косово нема ни пуне и праве везе са данашњом Србијом, јер њена главна комуникациона и културна струја иде моравско-вардарском удољином. — Ипак оно несумњиво чини део централне области, шта више Косово је један од најважнијих делова њених, али право језгро није. Важност Косова је у овоме:

Оно је пространа и привредно богата котлина;