Црногорка

ИТАЛИЈА

(Дјкпсопионс ЦЈЈТИЦС. *) /. Италија у години 1789. У оиој годпнп бијаше Италпја раздроблепа |;а осалнпјест државнца. од којнјех су се четрнајест владале симе по ссбп. а четпрн бнјаху зависпе од другијех држава. Меl)у прве спадаху: 1. Сардниска Ј.рлљешша; 2. Велико Војводство Тошкапа; 3. Дрковиа држава; 4. Моиархија двјсјух Спцилија; 5. Млепчка републикс; 6. Геиовезка република; 7. Војводство Модепа: 8. Војнодство Иарма; 9. и 10. Република Лука ц Ст. Марипо: 11. п 12. Киежевпие Ниоибпно нМоиако; 13. Киежевипа Маша н Карара. п 14. Острово Мојто. Меl)у друге долазаху: 1. Војводство Милапп и Мантове, под Аустрнјои; Валтслина н Кјавепа ч сједпњспе са швајцарскнп кантонои Гри-I)оп н; 3. Кантон Тичпно, прнсајсдињен Швајцарској. п 4. Корсика, коју јо Генова устумила бнла Француској.

*) 11о књlгзи: “АЈшапвсо роро!агс, аспо рг:шо 1870. BН|» ргсмо ОвШаио ВпЈо(а е«Ј»lоге.„

11. Ита.шја голане 1815. Бечкнјеи уговором од ове годппе II га.шја јс пак бгма овако нешмо пзкоиадака. зак.вучавајуКи у себн: 1. Кра.вевппу Сгрдпппју, која је к својнм прсђашпшм земљачп прпбавгиа војводство Геновх; 2. .1 о лб а рд о-м ј ет а ч к у кр а ље вп а у са БадтеЈИном предане Лустрпјн ;3.15 ој вод ств о Модепе п Ређја, под једппи аустрпјапскпи надвојиодом ; 4. 1! елп к о во ј водс т в о Тошк а на, опет под другим падвојводом аустрпјапским; 5. Бојводство Луке, под кнезои пз борбонскот дола: 6. Војво дс т в а II ар и е и llј ачеп цс. под управол Марпје Луизе од Лустрије, жспе цара ПапоЈсона ; 7. рпмску државу, под папом Ппо* \’И.; 8. Кра.г,евппу двјејух СпциЈија, сп Борбоппма; 9. Ре п у б .l пку С.т Марико; 10. Каптоп Ти ч п но, садружеп са Швајцорском: 11 Ма ј у кпежевпну Мопако, коју је држада породица ГрпшаЈдп-а под заштптом сардишског краља; 12. Острово М а л ту, под Ингдезпиа. п 13. острово Корспку, присаједшкепу Француској. 111. Италија данашња у гојшш 1871. Дапашгка Италија састав.ка једпу цјелокуппу кра.кевпну, заузпмајући земљиште од 284,166 чет-

Устани роде!

Доста гко суза про.пми веКс! Јаука иашег куда Кеш више? Па кад пи иебо пи зеи.ка иеllе Горке пам сузе с лша да збришс; Нек сузе стапу, Јаук улучи Грца нск пдаиу Л топ захучп! И.Г п’јес.чо више ип Србн старп? Н.Г пеиа у пас веК духа чида? Топуз и коп.ке, мншца, апџари. Бојеаи сјзвин и страшна снјп Да ј’ је то гатка ? НГ зба.ка права? Та прошЈОст СЈатка, ПрошЈССт крвава!

Јест, роде бједпи! Сваког се иани, Господство, сите —све оу то лажи. Од врага сваког са.ч се одбрашг, У својој мншци спасеп.а тражн. I!р'јеие те креГе Устшш роде! Тако тн среће, Тако т’ сЈОбоде! С. 11.

И сипци такве прошлостн ве.ко Зар моту трпит’ лапце на руцн? Могу ужпват’ сдасти, весе.ке И гледат’ браћу у тсшкој муцп? Зар их не ппш Крвца у Јнцу, Да сиакну опп Слободе убнцу? Народе СЈакни, роде кукавпн, Вр’јеле је крајње. крећн сс дижн! Крепн се, збаци тај оков давпи С покретои свакпм цп.ку еи блпжи. Устапи роде! ч— Саи се помози Зарад сЈободе, Пропаст јој грози!