Часопис Истраживач

SA GODIŠNJE SKUPŠTINE DRUŠTVA KLUB DORASTAO DO POKRETA

Za sedam godlna rađa od prvog u zemiji Kluba mladih istraživača postalo Društvo, a sada i Pokret istraživača, jer se Republička konferencija SSO SR Srbije prihvatila posla па širenju istraživačke ideje među mladima. Samoupravni sporazum o kolektivnim čianovima Društva potpisalo 38 kolektiva i Srpska akademija nauka i umetnosti, što je još jedno priznanje amaterskom bavljenju naukom na način koji su izmislili mladi Valjeva.

Blizu dvesta članova Društva istraživača »Vladimir Mandić Manda« iz Valjeva, stručnih saradnika, prijatelja Društva, gostiju iz novoformiranih ogranaka i klubova istraživača, delegate iz srodnih organizacija i predstavnika društveno-političkih organizacija grada i JNA učestvovali su u nedelju 15. februara u radu godišnje skupštine valjevskih istraživača kojom je obeležena još jedna veoma uspešna godina.

Prošlogodišnjh rad Društva karakterisali su u prvom redu ispunjenost terenskim istraživačkim aktivnostima, dalje širenje istraživačke ideje njenp unošenje u nove sredine. Ovo potvrđuju dobar rad ogranaka Društva u »Elindu«, valjevskoj Gimnaziji i Mesnoj zajednici »Gradac« i predstojeće formiranje novih u »Krušiku«. Van Valjeva ogranci Društva istraživača deluju u Osečini, Loznici, Mionici i selu Bačevcima, dok je u Ljuboviji već oformljen Klub mladih istraživača. Izvan Podrinjsko-kolubarskog regiona uspešno teče saradnja sa Klubom mladih istraživača u Kopru, a valjevsko Društvo istraživača trenutno pomaže i

inicijative za osnivanje kiubova u Kosjeriću, Srpcu, Jajcu i Jesenlcama. —■ Koreni Društva istraživača su vrlo duboki, jer brojne promene u članstvu nisu uticale na uspešan rad. U diskusiji su uzeli učešća i Dr. Radenko Lazarević, predstavnik Institute za šumarstvo i drvnu industriju i stručni saradnik Društva; Milomir Minić, predsednik Međuop-

štinske konferencije Saveza socijalističke omladine i Dr. Rada Miletić, predsednik Predsedništva Društva. Samoupravni sporazum o kolektivnom članstvu Društva istraživača potpisalo je u toku prošle godine 38 kolektiva, prihvatajući tako saradnju i pružanje pomoći u radu Društva. Nesumljivo najznačajniji događaj na ovom planu je pristup Srpske akademije nauka i umetnosti koja je, potpisivanjem Sporazuma, podržala amaterski rad u nauci kroz angažovanje ovakvih organizacija mladih.

Za nove vođe Istražlvaćkih grupa izabrani su Slobodan Simić (»Ishrana u prirodi«), Milovan Milosavljević (Speleološka), Radomir Milićević (Geološka), Aleksandar Branković (Biološka), Radovan Draškić (Etnografska), liija Tripković (Astronomska) i Milija Jovanović (Turistička). Diplomu »Vladlmlr Mandić Manda« dobio je Miroslav Jeremić, a istoimenu nagradu Geološka grupa. Nagrade Predsedništva Društva stekli su Branislav Savić, Dragan Petrović I Vigor Majić, dok је posebnu nagradu za uspešan dugogodišnjl rad dobio Veselin Aleksić. Dodeljen je veći broj zahvalnica i pohvaia Predsedništva članovima Društva za uspešan rad u prošloj godini.

Poznato ti je koliko је teško bilo vaijevskim istraživačima da dobiju pravo građanstva u samom Valjevu. Šta te je, onda, nateralo da se prihvatiš posla da istraživače »proguraš« na regionu i u republic!? Uvek sam isticao, kao vrednost istraživača to što su nastali u vreme krize SO, kao novi sadržaj rada, i oblik organizovanja. Istraživači su pokazali da su mladi ljudi zainteresovani za drustveno koristan rad, posebno takav koji donosi konkretne rezultate. To što sam bio übeđen da istraživači vrede kao organizacija, teralo me je da se za njih i založim. Smatram da Je danas SSO direktno odgovoran za daiji razvoj istraživačkog pokreta pa sate strane imam i obavezu, da svi mladi koje to interesuje »dobiju« Klub istraživača. U stvari, Sovek se uvek angažuje kad proceni, da to što radi može dati rezultate. Uveliko se vrše pripreme za ietnju istraživačku akciju, koja će po obimu i kvalitetu nadmašiti dosadašnje. Jednom rečju ova akcija je nešto što dosađ nismo imali u našoj istraživačkoj praksi. šta ti, kao predsednik MOK-e očekuješ ođ ovog istraživačkog leta? Siguran sam da širom republike mladi žele da se have tstra-

CLANOVI I GOSTI PRATE RAD GODIŠNJE SKUPŠTINE

ZAPISANO U KALENDARU

U martu: 1-og čianovi društva: Jagoda llić, Ljiljana Tripković i Predrag Petrović posetili Jugoslovenski savet za zaštitu i unapređenje čovekove sredine i razgovarali o konkretnoj saradnji; 2-og održan sastanak Društva o regionalnoj akciji na sastanku je govorio Dušan Mihajlović, podpredsednik Predsedništva; 7-og Društvo posetili čianovi grupe za biologiju iz naučne Titovoužičke gimnazije; 8-og Prigodnom svečanošću obeležen Dan žena u prostorijama Društva; 9-og održan I sastank KOO odbora za zaštitu i unapređenje čovekove sredine u OK SSRN. Sastanku prisustvovali dva deiegata Društva: Predrag Mitrović i Predrag Petrović. 18-og postignut dogovor između etnološke grupe 1 Radio Beograda oko snimanja emisije o radu grupe, Emisija će biti emitovana na dan Mladosti; 19-og 21-og u Belanovici održan seminar za aktiviste istraživaokih organizacija Podrinjsko-kolubarskog regiona; 22-og Predrag Petrović prisustvovao sastanku predstavnika Predsedništva SSOJ i predstavnika Jugoslovenskog saveta za zaštitu i unapređenje čovekove sredine; 28-og deiegacija Društva prisustvovala Skupštini Kluba mladih Istraživača u Loznlci; 31-og predložen program saradnje između Aktiva žena M2 Start Grad i Društva istraživača. U aprllu: _ 2-og održano predavanje o Društvu u karlovačkoj gimnaziji »Dr. Ivan Ribar«; 2-og OK SSO Valjevo doneia odluku o organizovanju ekološke akcije u klisuri Gradca.

INTERVJU Istraživači dali nove sadržaje i oblike

Z. JOVANOVIĆ

Naš sagovornik bio je ovog puta jeđan predsednik »regionalnih« razmera. Ukratko Milomir Minić predsednik MOK SSO Kolubarsko-podrinjskog regiona. Istraživačku karijeru počeo je na poslednjim stranama »Istraživača« u »Ne Ijuti se čoveče«, da bi danas, kao jedan od glavnih zagovornika istraživačkog pokreta, našao mesto na prvim stranama lista. inten/ju sam uspeo da dobijem posle jednog sastanka u »Klubu«, gde se razgovaralo o letnjoj Omladinskoj istraživačkoj akciji »JULI '76«, a evo šta sam ga pitao i šta mi je odgovorio: živanjem i treba ih samo pokrenuti. Od ove akcije baš i očekujem da će biti pokretač i da će u mestima gde se bude odvijala ostaviti istraživačke organizacije sa kadrovima sposobnim da ponesu istraživačku baklju. Veliki je broj saveznih radnih akcija na kojima si učestvovao, na nekima si bio i komanđant, pa /е sigurno da si neposredno osetio njihovu vrednost. Pokušaj da napraviš paralelu između istraživačke i radne akcije mlađih? One imaju dosta zajedničkih tačaka. Obadve su đobrovoljne i imaju za cilj da vaspitaju mlade i međusobno ih zbliže. Najveći kvalitet radne akcije Je građenje objekata potrebnih zajednici, a istraživačke, dobrovoijni rad amatera u nauci, čije rezultate nauka može da koristi. Šta misliš, koji putevi vode ka kolektivnom članstvu u SSO Jugoslavije? Istraživače treba razvijati kroz akcije, sa većim brojem učesnika i na, što je moguće široj teritoriji пеgo do sada. Drugi uslov su kadrovi koje moramo školovati пе samo na akcijama. Paraielno tome je i aktivan odnos SSO i svih društve-

n 'h subjekata koji moraju pomoći istraživačima da prerastu u pokret. »Istraživač« i ti imate dosta zajedničkog. Nekada list nije mogao izači a da se ti ne pojaviš u njemu. Kako si primao sve ie »packe«, a kako bi ih danas primio? Bilo je pokušaja i u istraživačima i u omladinskom rukovodstvu, da se pokaže kako ja ne razumem istraživače. Ti koji su tako mislili i govorili nisu bili u pravu. što se »packi« tide, uvek sam ih prihvatao kao ukazivanje na samokritično preispitivanje. Dobronamerne su ml uvek koristile a, nađam se, korističe mi i u buduće. Šta misliš o »Jsfraživačua kao listu jedne đruštvene organfzacije? Ostvaruje li on svoju namenu? Mislim da list ispunjava svrhu svog postojanja, Jer uvek na pravi način odražava stanje u organizaciji Omlađinska štampa je danas nesigurna i zbog toga_ »Istraživač" više cenim jer, uvek se našlo snage, da list izade redovno, a to je vrlo znacajno. I na kraju, Ita bi imao da poručiš širokim istraživačkim roasama, a povodom letnje Omladinsko istraživačke akcije? Istraživači se nalaze pred strogo odgovornim zadatkom jer istraživačku ideju, samoupravnu organizaciju, i opšte naš dosadašnii rad treba potvrditi u ovoj akciji. To sve neće b'ltl lako, Svi učesnici već sada znaju svoje obaveze i Ja bih poručicTđa se za njih dobro pripremimo I da ih kao i do sada, dosledno realizujemo. Hočemo, Minlću. Hvala!

"Me sečari"

VREMEPLOV:

Jedne tihe novembarske večeri 1973. Društvo istraživača se uvećalo za jednu grupu. Neobična ne samo po predmetu i načinu istraživanja već i po svom sastavu, rodila se astronomska grupa. Sastavijena od grope gimnazijalaca šestog odeljenja prirodnog smera doživela je niz metamorfoza u toko svog formiranja. Povezani zajedničkim interesovanjem za tu veoma staru nauku koja je tek danas, u takozvanoj kosmičkoj eri čovečanstva, doživela svoju punu afirmaciju »mesečari«, kako so ih zvali mnogi u Klubu, so stvorili jednu od najhomogenijih i najjedinstvenijih grupa. Tome je, verovatno, doprinela i cinjenica da su svi učili u istom odeljenju, te su mogli da porazgoravaju u pauzama između časova, posle njih ili na časovima astronomije koja im je bila jedan od predmeta. I dok su sami međusobno bill čvrsto vezani nevidIjivim vezama, prema ostalim čla-

novima su se uglavnom držali izolovano jer su ovi oduvek s nekim predubeđenjem o »uobraženim gimnazijalcima« stupali u kontakt s njima. Pa I to »kolektivno posmatranje« je često bilo predmet podsmeha mnogih u Klubu. 1 u samoj grupi je bilo mnoštvo kriza tokom konstituisanja. Mnogo je onih koji su došli da negde »utraće« vreme već na samom početku odustalo, jer je za opstanak nužan bio rad. Ostalo je desetak članova najvernljih grupi i astronomiji. Pred njima je stajalo mnoštvo problema koje je trebalo savladati. To su pre svega bill problem! finansijske prirode, nedostatak instrumenata, literature kao i mall broj članova. Naravno teškoće su stvarali i roditeiji koji su se zbog nedovoljne obaveštenosti o DruStvu istraživača, njegovom radu i clIjevima s nepoverenjem odnoslli prema tim »noćnim sastancima« koji se ipak nlsu mogli održavati u dm-

gom terminu s obzirom da je za »posmatranje« potrebna noć. No velika upornost i ijubav prema astronomiji, »mozga grupe« Savića, kao da je svima ulivala poverenje i davaja podstreka da istraju u naporima, Kao rezultat toga javljaju se i prvi uspesi. Savićev uspešan plasman na takmičenju »Nauka mladima« bio je značajan podstrek za dalji rad. Lazarević koji Je sa svojim organizacionim sposobnostima mnogo doprineo uspešnom radu postaje čak i predsednik Izvršnog odbora uključivši se u rad rukovodstva Društva istraživača. Grupa beleži i niz uspešnih akcija. Prva od njih održana je na Mravinjcima u kojoj je učešće uzela cela grupa sa 1 članom iz Ljubovije. Zatim Je usledila akcija u Poćuti. Uz pomoć drugova »sa po dva ćebeta« po dvoje astroIz etnografske grupe svake večerl noma raspoređenih ispod obruča za posmatranje posmatrala Je odredene

delove neba I pratila sjaj, boju, magnetudu, brzinu meteora. Tek kada je i praktični deo došao do izražaja mogla se osetiti i uociti lepota i zanimljivost astronomije. Jer oseti se neslućeno zadovoljstvo kad pred očima plane meteor Cije karakteristike sam možeš oceniti I zabeležiti, a zatim uporediti podatke sa posmatranjima astronoma širom zemlje i sveta a posebno SSSR-a sa čijom je jednom grupa naša Izvesno vreme saradivala. A onda, usledila Je akcija u Pločama koja je uglavnom bila seminarskog karaktera, no i pored toga bila izuzetno značajna za sve članove. Najzad, tu, na centralno] akci.l našli su put do srca mnogih članova koji su ih konačno prihvatlli kao svoje. Sem toga, broj učesnlka Je bio Impozantan. Učestvovalo Je oko 20 astronoma iz Valjeva, Ljubovije, Zagreba, Splita, Ploča.

GORICA MILJEVIČ

Ali posle ove akclje kao da je opet nastupila kriza. Većina starih članova je zbog studija napustila grupu. Njihova mesta zauzell su mlađi čije je interesovanje za astronomiju zbilja za svaku pohvalu. No treba istaći da ponovo gimnazijalci imaju monopol u grupl, pa i njihov broj je nedovoljan. Sem toga, Saviću I Lazareviću, kojl su bill dva glavna stuba grupe, opterećeni obavezama, kao da Je ponestalo snage I volje da istraju I svojlm zalaganjem pomognu mladima u savladivanju problema. Da II će oni blti dovoljno snažni i imatl toliko entuzijazma da grupa ponovo dožlvi svoje zvezdane trenutke? Da II će. najzad, opservatorija u Beogradu pružiti dugo obećavanu pomoć? Sve su to pitanja koja se nameću astronomima u ovom trenutku I koja traža odgovor.

Broj 44

„ISTRAŽIVAČ”

3