Четири бојне војводе

11

Немачке и Аустрије. И тако је настао Светски Рат, који је трајао четири године. Нашој победи на Церу савезници су се силно обрадовали, и њоме соколили и своје војнике; а Аустријанци и Маџари, озлојеђени за тај свој срамни пораз од једне мале државе, коју су они мислили брзо и олако покорити, поново прикупе много већу војску, и нападну нас, у месецу октобру 1914. год., са истих страна. Овога пута они су продрли дубље у Србију, и заузели вароши: Ужице, Лозницу, Шабац, Ваљево, па и саму престоницу Београд, чинећи пустош куда прођу, као и у њиховом првом упаду у нашу Отаџбину. Наши су их ипак јуначки сузбијали, и задржали на положајима планине Јелице, Сувобора, Рудника, реке Љига (утоке Колубарине) и планине Космаја. Велики је страх био овладао нашим народом, да Аустријанци и Маџари не продру још дубље у Србију, али је на нашој страни Правда, а јуначкој нашој војсци сам њен врховни Командант Краљ Петар даје пример, како се брани Отаџбина. Он је силазио у ровове својих војника, узимао пушку и пуцао у непријатеља, а војницима говорио: - Ко неће да брани слободу своје Отаџбине, и жали за њу аогинути, нека иде кући, просто му од мене било; а ко је љуби и жели ioj слободу, напред! да отерамо непријатеља са нашег огњишта... Сва је војска остала верна доброме Краљу и Отаџбини, и кад је Он, 20. нов. 1914. год., издао наредбу, да се непријатељ нападне и истера из Отаџбине, наша је војска јуначки ту наредбу из-