Четири бојне војводе

18

ДРАГ. Ј. ФИЛИПОВИЋ.

ВОЈВОДА ПУТНИК У блиставо сазвездије, где векови неми броде, Твоја душа надземаљска с ореолом славе оде. Обилић те, Змај Огњени, војеводо, с поштом срете.: Да те слави за њиме се историја наша крете. И све душе витезова, што бесмртност на Косову Часном смрћу задобише, челником те својим зову. Звоне тешке халебарде и рогови тучни јече Све у поздрав теби старцу: кротки, мирни надчовече! Лаб, Ситница, Звечан цео, цароставно зборе слово; Кроз грмљаву песмом муња поздравља те Куманово. Црна Река вале баца, Битољ горди ветри криле, А с крвава Облакова споменке ти беру виле. Брегалница, болна рана, сред небратског подлог крика Виде тебе усправљеног, бледог, хладног осветника. Вечна правда у кам заби Немањино тешко копље; Лавор венац на главу ти Душаново стави Скопље. Војеводо, судба твоја тешка судба твог племена. Твоја плећа не знадоше шта је одмор, шта је смена. Црни дани, што са крила крвљу Дунав оросише, У неврат ми одлетели! Никад више! Никад више! Вај! На горе олуј просу дажд огњени уништаја И све у прах, у смрт оде, што му бесном на пут стаја. Седа главо, тебе гледах тих крвавих тешких дана: Ти једина беше нема, хладна, мирна и прибрана. . . .Нема бора ком на крају не поломи олуј гране. И теб клону десна рука! И ти паде, мрки Бане .. . Све је прошло. Реке теку. Дан за у даном-ходи време ; Маховина заборавом обавија стене неме. Величине многе тону у вал вечна заборава; Огар диже своје легло изнад гроба љутог лава .. . Једна звезда у гар ноћи, док је Срба, неће заћи: Благодарност Цутникрву на небу he свакад наћи . ..