Четири бојне војводе

20

на положаје: Велики и Мали Шиљеговац и Каоник, у_ округу Крушевачком, на којим су положајима вођени љути и крвави бојеви, у Августу и Септембру 1876. године, између турске и наше војске, а у месецу Октобру били су најљући и најкрвавији бојеви на Ђуниском вису, на ком се месту, Војвода Путник, са својом бригадом, јуначки борио, зашто је унапређен у чин мајора. То је први чин вишег официра. У другом нашем рату с Турцима 1877/8. године, који је био продужење рата од 1876. године, као мајор, Војвода Путник, са својом бригадом, која је била у саставу Шумадијског Корпуса, учестовао је у борбама на Нишору испред Пирота, и 14. децембра 1877. године, први је, са својом бригадом, ушао у ослобођени Пирот. У месецу Јануару 1878. године, учествовао је у борбама при ослобођењу Врање, па је одатле даље пошао, ради ослобођења п осталих места у Старој Србији, и дошао је до Гњилана. Ту га је затекло примирје, које је између нас и Турака било уговорено 23. јануара 1878. године. У Гњилану је остао до одређивања наше нове границе према Турској, када смо задобили четири нова округа: нишки, пиротски, топлички, и врањски. После ових ратова, Војвода Путник је бивао на разним п важним војним дужностима, а највише у Ђенералштабу, радећи послове, који се тичу одбране Отаџбине од непријатеља, и чинећи припреме за ослобођење и уједињење нашега народа. У Српско-Бугарском рату 1885/6. године, као Ђенералштабни потпуковник, био је начелник штаба Дунавске Дивпзије. Од 1886 —1892. године,