Четири бојне војводе

30

јега оца и других сељака, који су притекли били у помоћ Србима у вароши, о зверствима и пустоши коју су Турци починили пуцајући из топова са тврђаве у варош, још тада се у души младога Степе зачела силна мржња према нашим злотворима Турцима... Кад је дорастао за школу, отац га је одвео у Београд и уписао у основну школу, јер у оно време у његовом селу није имало школе. Он је јутром рано одлазио у школу, понев' собом храну за цео дан, а у вече се враћао кући у село на конак. Био је здрав, бистар и вредан ђак. Школа и наука му јако омиле, и по свршетку основнетпколе не хтеде остати у селу, већ ступи у гимназију, у којој је био врло марљив и вредан ђак. По свршеном VI. разреду гимназије ступно је у Војну Академију (Артилериску Школу) 12. септембра 1874. године, коју је, ометен ратовима 1876. 1877. и 1878. године, довршио 1880. године. Редак је официр у нашој војсци, да је, као Војвода Степа, командовао од најмањих до највећих јединица у војсци. Тако, онје био: водник, — вод је војна једнница од четири десетине људи за време мира; командир чете, чета је војна јединица од четири вода; командант батаљона, батаљон је војна јединица од четири чете (или најмање три чете); командант иука, пук је војна јединица од четири батаљона (или најмање три); командант бригаде, пешачка бригада је војна јединица од два пука; командант дивизије; дивизија је војна јединпца од четири (или најмање три) пука пешадије; дивизиском коњицом, потребним бројем свих топова, и других помоћних родова