Четири бојне војводе

31

војске као: инжињерије (која копа шанчеве и гради утврђења), возара, болничара, пекара, занатлија; био је начелник дивизиског Ђенералштаба, у Главном Ђенералштабу, професор Војне Академије, у два маха, у којој је питомцима предавао Ратну Историју; био је Министар Војни, и напослетку Командант Армаје, те највеће војне јединице под командом једнога лица. На свима тим положајима, а нарочито командним, од водника па до команданта Армије, Војвода Степа је важио као спреман, вредан, савршено тачан у дужности, неумитно строг, али правичан, као мало који старешина. Због тих особина Војводе Степе, и јединице којима је командовао и у миру и у рату, биле су чувене међу својим другама. И војници и официри, који су били под његовом командом с поносом су изговарали, да су из Степине: чете, батаљона, пука и т. д. Војвода Степа учествовао је у нашим ратовима за Ослобођење u Независност 1876, 1877. и 1878. године, најпре као питомац Војне Академије, а од 10. децембра 1876. године као потпоручник, кога је дана, за показану храброст у дотадашњим бојевима, произведен у тај чин; у Бугарском Рату 1885. и 1886. године; у Балканском Рату 1912. и 1913. године; у Бугарском Рату 1913. године, и у Европском Рату. од 1914. године, па до свршетка истога, крајем 1918. године. На дан наше мобилизације, пред Балкански Рат. 1912. године, Војвода Степа је постављен за Цоманданта 11. Армије. Тада је.целокупна наша војска била подељена на четири Армије. Његова Армија била је на левом крилу нашега бојишта