Четири бојне војводе

46

Његове јуначке груди красила су ова наша одличја: Таковски Крст сви редови, Бели Орао, Карађорђева Звезда с мачевима 2; ратне споменице свих ратова. Последње му је одликовање бнло, Карађорђева Звезда с мачевима I степена. А од страних одличја имао је: Енглески орден Св. Михаила и Ђорђа 1 степена; руског Св. Станислава II степена; IV степена руског Св. Ђорђа; I степен Француске Легије Части, I степен грчког Св. Спаситеља; 111 степен Румунске Круне, и орден Италијанске Круне још дру Тих некпх држава. Сва ова одличја од страних 'држава, дата су му као прослављеном нашем војсковођи ... £ Због силног умног напора п рада, око израде ратног плана за пробој непријатељског Солунског фронта, и борбама од Кајмакчалана до Марибора, славни Војвода, по свршетку рата оболи тешко. Да би својој тешкој бољци нашао лека, отишао је у Париз, престоницу пријатељске нам Француске, где су га лечили њихови најчувенији лекари. Цео је наш народ са великим страхом и зебњом пратио ток Војводине болести; радовао се вестима о бољитку Војводина здравља, а жалостпо се, када би чуо, да му се болест погоршала. Када су најбољи француски лекари увидели, да Војводиној болести нема лека, и пошто је он заслужни син Отаџбине, саветовали су, да га жива пренесу у Отаџбину, и у њој склопи своје уморне очи. Тако је и урађено. Војвода је донесен у Београд, где су га у једној болници лечили наши први лекари. Ту су га походили, и понуде му доносилп