Четири бојне војводе

47

његови многобројни ратни другови, пријатељи и познаници. Једнога дана, када се Војвода сунчао, тешко, претешко болан, пред болницом у којој је боловао, ондашњи Престолонаследник садањи наш Краљ Александар, походио је славнога Војводу на челу једнога одреда војске, која га је одушевљено поздравила. На жалост, и поред све неге, и усрдне жеље целога народа за Војводино оздрављење, он није могао преболети своју тешку бољку, већ је 7. јануара 1921. године у пет и по часова у јутру, предао свој витешки дух Творцу света. Глас о његовој смрти брзо је допро у све крајеве наше уједињепе Отаџбине. У целом народу завладала је велика жалост. Највећу жалост, после његове породице, осетили су ратници, које је он предводио „од Сувобора до Марибора“, из победе у победу, из славе у славу. ГБегово мртво тело лежало је два дана у Официрском Дому. Није било живе душе у Београду, која- није похитала у Дом, да последњи види лик Војводин, целива крст на јуначким грудима, и помоли се Богу 'за покој душе великога ратника. Тело Војводе Мишића, сахрањено је у Београдском гробљу, 23. јануара 1921 г. у један час и четрдесет минута по подне. Пратња великог јунака и војсковође Мишића, почела је у 9 час. пре подне, а учасника је било толико млого, да Београђани не памте толике пратње. На тој је пратњи био и Престолонаследник-Краљ Александар, Министри, Народни посланици, Генерали и многи други виши и нижи официри, виши чиновници свих струка, ђаци свих школа са својим настав-