Човек и инвентивни живот

8 Божидар П. М. Ћурчић

могућност “успореног живота" организма на ниским телесним температурама и његовог поновног опоравка до хомеотермије.

Али И. Ђаја није био само врсни физиолог - експериментатор. Књига која се данас превођењем износи пред домаћу читалачку публику под насловом “Човек и инвентивни живот“, појавила се у Француској у едицији Расотаћу (1955); наслов оригинала је "1 Ноте е! Ја ме туепшуе". Она улази у целину серије од осам књига које И. Ђају приказују и као теоретичара, философа и као популаризатора науке. Његова супруга и дугогодишњи верни сарадник, др Лепосава Марковић-Ђаја, извршавајући жељу аутора допринела је да превод ове књиге постане доступан нашој публици као да и терминолошки буде адекватан оригиналу.

Ово дело Ивана Ђаје, писано пре неколико деценија, засновано је на сазнањима науке и технике као и на философској мисли тога времена. Друга половина двадесетог века карактеристична је по брзом развоју природних наука и техничко-технолошких сазнања, а посебно науке о животу. То се у првоме реду односи на упоредну физиологију и биохемију, а нарочито на молекуларну биологију, генетику и медицину. Тековине ових дисциплина бациле су нову светлост на многе проблеме, па и на оне о којима је размишљао И. Ђаја. Није мали број тих тековина које су му дале за право, као ни оних које би га подстакле на нова размишљања. У сваком случају, излагање у овој књизи је сведочење о нивоу који је достигао српски биолог Иван Ђаја, као интелектуалац широког интересовања, врсни експериментатор, популаризатор науке и бриљантни мислилац.

И. Ђаја се у својим разматрањима креће широким дијапазоном, од материјалног до духовног, од експеримента до имагинације и инвентивности, од конкретног до апстракције. Он посвећује готово подједнаку пажњу, механици живота, хемији и физичкој хемији живота, физиологији и еволуцији, не заобилазећи ни генетику нити њен значај. Он нема предрасуда и размишља без граница могућих предубеђења и философских праваца. Његова мисао је сасвим слободна, дубока, каткад лепршава. Он се не опредељује, поготову не а ргтогг, јер га носи мисао. Како и сам наводи у своме тексту, у мисаоним токовима који га