Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 125

ПОГЛАВЉЕ ЈЕДАНАЕСТО

БИОЛОШКО ДЕЛО И ЉУДСКО ДЕЛО. — “ПРИРОДНО" И «ВЕШТАЧКО". — ШИРЕЊЕ ЉУДСКОГ ДУХА НА ЦЕО ЖИВИ СВЕТ. — ЧИНИЛАЦ ИНВЕНЦИЈЕ У ТОКУ ЕВОЛУЦИЈЕ. БИОХЕМИЈСКА ИНВЕНЦИЈА ПРЕТХОДНИК МОРФОЛОШКЕ ИНВЕНЦИЈЕ. — ПРИМЕДБЕ ПОВОДОМ СЛИЧНОСТИ БИОЛОШКЕ ИНВЕНЦИЈЕ СА ЉУДСКИМ ДУХОМ. — ШИРЕЊЕ ПОЈМА ХУМАНИЗАЦИЈЕ. — ЉУДСКИ ДУХ ЛЕБДИ НАД СВОЈИМ ДЕЛОМ.

Људски дух будући да је чињеницом постојања живога света продро ка спољашњем, да се хармонична активност човека непосредно везује за биолошку активност која је одговорна за еволуцију живога света, цивилизација будући да је биолошка манифестација, може се сматрати изданком еволуције живога света који је избио до свога врхунца, у групи примата на највишем ступњу развића: човека.

Биолошка еволуција материјалног људског дела, будући да је последица исте природе и имајући, према томе, исто порекло, пошто је људски дух само биолошка инвентивна моћ која се остварује у једној новој области, она је управо та на коју се стварно надовезује наша цивилизација, њена техника, њене уметности и изуми који се могу сматрати као да су “природни" јер нису у већој мери "вештачки" него биолошке инвенције. Ово разликовање успостављено између остварења која су, једна исто онолико колико и друга, производи живота, губи, са нашег гледишта, свако значење. Оно што разликује "вештачко" људско дело од “природног" биолошког дела, јесте различитост у областима у којима се остварује иста организациона моћ, вођена истим стремљењима.

Биолошка инвенција и људска инвенција су истоветног порекла. Можемо их исто тако укључити једну у другу: посматрајући еволуцију живога света у перспективи будућности, ми ћемо биолошкој инвенцији приписати њену последњу реч, дело нашега духа, нашу цивилизацију; док, посматрајући уназад, из садашњости, остварено дело живога света, прикључићемо га његовом крајњем достигнућу, људском духу.