Човек и инвентивни живот

о ~

Божидар П. М. Ћурчић

ПОГЛАВЉЕ ПРВО

ПОЛОЖАЈ НАУКЕ ПРЕМА ИНВЕНТИВНОМ СВОЈСТВУ ЖИВОГА СВЕТА. — БИОЛОШКА ЧИЊЕНИЦА ЉУДСКОГА ДУХА. — ПСИХИЧКЕ ПОЈАВЕ У ОКВИРУ МАТЕРИЈАЛИСТИЧКОГ СХВАТАЊА ЖИВОТА. — УСПЕСИ ФИЗИЧКО-ХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ ЖИВОТНИХ ПОЈАВА. — РАЗЛИКОВАЊЕ ИЗМЕЂУ ПОРЕКЛА И ПРИРОДЕ ЖИВОТНИХ ПОЈАВА.

Није немогућно да ћемо једног дана успети да постојање живога света објаснимо самом игром физичко-хемијских чинилаца. Али чак и кад бисмо знали да тако мора бити, ми се не бисмо одрекли размишљања која чине предмет овог огледа. Јер уместо да пророкујемо ми пуштамо да нас воде чињенице, или оно што нам се у садашњем тренутку показује као чињеница, независно од сваког философског система, и не узнемиравајући се због закључака којима ће нас оне одвести. Уосталом да се дође до истине најчешће је неопходно исцрпети заблуде које нам намећу садашња сазнања. Немогућно је прескакати коначишта. Демокритова блистава интуиција није допринела изграђивању савремене атомске теорије, произишле из емпиријских закона експериментисања, ако то није реч која је данас добила супротно значење.

Механицистичке теорије постанка живога света, ако их има да су у потпуности такве, нису биле наметнуте од стране чињеница, чак ни привидом чињеница, него тежњом да се настанак живога света стави у оквир механичког детерминизма неорганског света. Ти покушаји су, извесно, морали бити чињени. Данас можемо тврдити да они нису успели. Јер уколико се наша биолошка сазнања шире и продубљују, чисто механичко порекло живога света постаје све несхватљивије. Многобројни су биолози који имају извесно искуство за собом и који су дошли до истих закључака као и славни хистолог нервног система Катоп у Саћа! који каже: "Данас (1928) ја мање верујем у моћ природног одабирања него пре тридесет година, кад сам писао те редове. Што више проучавам грађу кичмењака и бескичмењака, ја