Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 251

ФИЛОСОФСКЕ СИНТЕЗЕ ИВАНА ЂАЈЕ

Још увек се расправља питање: да ли у настави првенство треба дати хуманистичким студијама или природним наукама, ономе што је створио људски дух или ономе што припада природи. Али, управо у биолошком делу се поима дух у свој својој моћи, у његовој најстаријој и најширој области. Јер, наш дух у својим биолошким остварењима најпотпуније открива своју природу и стремљења. — Иван Ђаја.

Иван Ђаја (1884-1957) припада плејади наших најистакнутијих биолога. Његови радови из области физиологије изазвали су велику пажњу и стекли велика признања код нас и у иностранству. Али Ђајина интересовања и трагања далеко су превазилазила границе физиологије, па и читаве биологије. У духу најбољих традиција, он је настојао да на основу резултата истраживања у физиологији и биологији, као и оних из других наука, изведе одговарајуће шире синтезе, створи прецизну слику о свету и положаја човека, еволуцији и перспективама развоја. У том смислу, Ђаја је не само релевантна него, на одређен начин, и репрезентативна појава наше философске традиције. На то су указали још давно Душан Недељковић, Ксенија Атанасијевић, Драган Јеремић, Андрија Стојковић и други аутори, мада су њихови критички осврти заснивани на основу анализе само појединих Ђајиних студија, а не и његовог опуса у целини.

Спис Ивана Ђаје Човек и инвентивни живот објављен је 1955. године на француском језику. Код нас је преведен тек 1982. године и објављен у београдском часопису Дело у наставцима, али је све доскора остао готово непознат нашој стручној и научној јавности. Сада наши читаоци имају по први пут прилику да се упознају са тим списом у посебном издању.