Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот

о о

Ако бисмо себи поставили у задатак да дамо некоме конкретну идеју о сврховитости, требало би му показати не машине које је човек изумео, него би га требало повести кроз грађу и функције живих бића да би схватио шта је истанчана сврховитост.

Оно што нас спречава да механизам живота сматрамо као производ искључиво физичко-хемијског детерминизма, јесте што у неживој природи не налазимо ничега сличног овим усаглашеним механичким системима живих бића. Према ономе што нам физички свет нуди од својих остварења, чини нам се да би било лакше замислити спонтану појаву у природи једне динамо машине или једне парне машине него појаву неког сисара као производ искључиво оних чинилаца које видимо на делу у неживој природи. Хтети им приписати стварање неког организма, значило би прихватити да они располажу једном моћи од које нису пустили да избије ни најмањи траг у физички свет. Теорије које приписују постојање живога света искључиво силама физике, искомбинованих случајем, чине нам се наивним као следеће "објашњење" порекла парне машине.

Пошто је вода или било каква друга корозивна сила током дугог времена дубила минералну стену, образовао се чеп трењем једног минераланог комада који је случано упао у тај казан. Кишница која се налазила у казану била је доведена до кључања ватром коју је једнога дана муња случајно запалила испод стене; чеп се подигао, итд., итд. И ипак мени се та претпоставка чини вероватнијом него претпоставка која би сличним случајним догађајем приписивала постанак једног животињског организма, са његовим чулним органима, његовим живчаним системом и ферментима, његовим механизмима за размножавање и наслеђе, његовим инстинктима, његовом интелигенцијом. Јер у живој машини има нешто више него у парној машини: постоји известан непрекидни напор за очување складне целине, за успостављање поремећених равнотежа, за поправку онога што је било оштећено, и, најзад, да би се једног дана стара машина заменила већим бројем машина нових у свим деловима. Ми смо у нашој техници још увек

далеко од свега тога!