Човек и инвентивни живот
34 Божидар П. М. Ћурчић
Ако би живот био првобитна чињеница, несводљива, ту више не би било места чуђењу због његовог постојања него чуђењу због постојања електрицитета или светлости, на пример. Према физичару Оно Мауетоћ-у2, у биологији се претерује са нашом моћи објашњавања феномена неорганскога света. Ти феномени почивају на основним необјашњивим процесима и на почетним констатацијама, које смо приморани да узимамо за полазну тачку.
Постоји стварно једна битна разлика између живота и елементарних својстава материје. Живот је механизам који корисно употребљава својства материје. То обележје живота, очигледно споредно, изведено, намеће нам питање његовог порекла. Јер се живот морао појавити, ако не одједном као такав каквог га ми данас видимо у ономе што он има од основног и од општег, оно бар једним спорим прелажењем полазећи од неорганског света. Живот се морао појавити да би могао ишчезнути. У сваком случају живи свет је затим еволуисао, што је неоспоран доказ о пролазности као својству живота, у односу на непроменљивост својстава материје.
Не само да нам се живот појављује као производ, као резултат који није био постигнут одједном, него је чак и само његово постојање привремено и обезбеђено је једино непрекидним реакцијама живога бића против елемената неорганске природе који теже да га сведу на ову. Постоји једна дубока истина чак и у погледу биолошког механизма у дефиницији коју даје ВТСНАТ: “Живот је скуп функција које се опиру смрти".
Оно што је очигледно у неорганској природи у односу на живот, јесте њена тежња да живот расточи, док ми у њој не видимо било какав наговештај неке супротне тежње ка преласку од неорганског у органско. Живот је једини способан да изврши ту принуду. Органско, далеко од тога да природним путем потиче од неорганског, одржава се само по цену непрекидне борбе против физичкога света. Не само да се води
2 ОТТО МЕУЕЕНОЕ. Тћеттодупатк де Геђепхртогез«е. 1): Напађисћ дет Рћузк хоп Оетвег ипа Зећее!. Ва. Х1.