Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 99

испупчене, а кроз рукав му се познају јаке мишице, сваки каже: „Ала пернатог ђувегије:“ Рузмарини се већ деле, па онда сви на кола, пау цркву. Пред црквом ваздан колаи виловитих коња. Није дуго трајало, а попа светом копчом завеже брак.

Враћају се. Ори се песма: „Одби се грана од јоргована“, девојке, канда саме себи у срцу сватовца певају, све се надмећу, гајде зује, коњи вриште, цео свет је на сокаку и пред вратима да види Јелкине сватове. Кад дођу кући, житом, пиринчом младенце посипљу, младу посаде, придодају јој два хлеба, другарице је љубе, она љуби, као и Младен, старијима руке, и тако све се у Радости и љубави топи, док тако и ручак доспе. Ту сад осим младенаца и кумова најславније лице је Пушибрк, од радости обрве му се уздигле, наздрављају младенцима, кумовима, Пушибрку, па одједаред крај ручку, па у коло. Ту се игра до вечера, а кад увече, а оно сви опет к Дерентовљеву, где их опет красно дочекају, не знају где је боље, овде или код Пушибрка.

Весеље три дана траје.

Тако се Јелка и Младен скопчаше, а Дерентовљев и Пушибрк душу своју умирише.

После сватова дозове Јаков Чивутин Кресо_вића, и јави му да је термин већ прошао за оних две стотина форинти што је узајмио о регрута· цији. Познато је да је Младен о регрутацији узајмио две стотинарке, али како Младен је обрекао да ће за то дати вуне, али Кресовић је потписан. Вуну је већ отац Сава продао, а Младен нема још ништа, све је очино. Кресовић се позива на Младена да је он те новце примио, и о регрутацији употребио, али то одбијање ништа му не помаже, јер је сам Кресовић потписан на обвезници, и уједно даје му Јаков на знање, да, ако за осам дана не плати, биће тужен.

Младен би радо платио, али сам нема ништа, а оцу тако што не сме ни прословити, јер отаци

76