Чудан свет : роман

100 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

онда није имао воље да се митом од солдачије искупљује; но моли Кресовића да почека до јесени, донде ће моћи до чега доћи. Кресовић на то не пристаје, већ нуди Младена да ма шта из куће прода, баш ма украо, а он, Кресовић, у том ће му помагати. Младен не да се осолити, до он оца краде, то му је мрско. Ништа не свршивши, разиђу се. 3

Кресовић сад оде Пушибрку, не би ли се он за Младена заузео, исповеди му целу ствар, али Пушибрк неће за то да зна, већ испсује Кресовића што младеж на зло води. Сад се реши да иде Сави Дерентовљевом, али кад овамо, · а Сава не само што неће да плати, не само да га је испсовао, већ му и затвором прети.

Сад се Кресовић нашао у запари. Дани пролазе, моли, куми Чивута, овај неће ништа да зна, већ како осам дана прође, а он иде адвокату, преда му обвезницу, па за неколико дана тужба је у Кресовићевим рукама; после неколико дана опет рочиште, и Кресовић буде осуђен да плати две стотине форинти са интересом и двадесет форинти трошка. Кресовић љутит врати се кући.

После осам дана стиже на село писмено, а то је пресуда против Кресовића да, ако за четрнаест дана све то не плати, добиће егзекуцију.

Кресовић није мислио да ће то баш ићи на минуту, као код солдата, а особито њега, као цар. ског човека, неће суд баш тако гањати; па време пропусти, термин прође.

У исто време кад је Кресовић пресуду добио да плати, исто тако добио је и Ђока Гроздић, и то да нема ништа од Пецкошића тражити, но, шта више, педесет форинти трошка има положити, и то за четрнаест дана.

Кад је то Ђока Гроздић чуо, можете мислити како му је било, мал га шлог није ударио. Малочас опет разабере се, не верује писмену што му је натарош читао, не верује натарошу, на послетку сам себи не верује.