Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 109

Кад је егзекуција сокаком ишла, пред вратима пуно света, понајвише женскадија. Лица свуда смутна, њихове очи прате егзекуцију као какав укоп. Али кад се егзекуција мало удаљила, онда се тек чује брујање, псују егзекуцију, називају их изелицама, наравно већ онда кад је егзекуција већ тако далеко да се није могло чути.

Дођу у сеоску кућу; ту судац наименује кнеза за секвестра, преда му све, и наложи да добро чува до мунте, а нек храни о трошку Кресовића, све ће се после наплатити.

Сад иде егзекуција Ђоки Гроздићу.

Ђока је код куће.

Уђу унутра. Разгледају се по соби. Ђока кад је видео Лисовића, сав је пребледео. Стао је код врата, па гледи жалосно, као онај који је на сувом хлебу. Кажу, зашто су дошли. Питају га има ли марверг Нема. Четник сам сведочи да нема. Питају га, има ли у подруму вина» На то питање чело му се мало разведри и уста насмеше.

— Камо среће да имам вина! Али зато ништа; ако и немам, ви ћете бити ипак послужени. Ружо, иди у велики бирцуз, ишти на вересију, теби ће дати.

— Драги мој, нисмо ми дошли овамо да пијемо, но да пописујемо за дуг што си Чивуту дужан. Имаш ли више што, него ли ово овде што је2

— Немам друго ништа, процеси ме појели.

Нато дође и Јаков Чивутин. Он је знао да се са покретним стварима овде наплатити не може, но тек је поред Кресовићеве егзекуције тек успут хтео покушати.

= Но, хер Јакоб, хоћете ли ово мало да му пописујемо2 Ал са тим се неће ни трошкови исплатити. |

Кад то чу Ружа, пусти се у плач и лелек, Ђока стоји као окамењен. Дете плаче вриском уз ма тер, једва се чује шта Чивутин говори.

— Нека остане Ђока ствар, нека иде егзеку-. пија на кућа и земља.