Чудан свет : роман

112 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

натарош не чује најбоље, то јест, кажу, кад неће не чује. — Оставимо то натарошу на душу, нека он зато на другом свету одговара. Кнез Сава каже натарошу да и сам Младен признаје да је од Чивута новце примио и натарошу дао, и да је чуо како Кресовић прети да ће и Младена и натароша тужити. Натарош одговори да се то њега не тиче шта су они са Чивутом имали; али против њега не може се ништа доказати.

Сава, кад кући дође, мисли се шта да ради. То стоји да Младен признаје да је од Чивута новце дигао, а Кресовић се потписао. Но то му се једнако мути по глави, зашто Кресовић да се за Младена потписује, и откуд је мислио Кресовић на Младену наплатити се, када он још ништа нема2 Пала му та мисао на памет, не рачуна ли Кресовић на то да Младен од куће што крадом извлачи, јер и таквих кућа има доста где се тако што ради. Стане му памет. Па онда може Кресовић још и тужити, па ће цео свет казати како је кнез Сава Деренговљев хтео покрај мита сина да ослободи. Све му то није никако ишло у главу. Мора се још и даље о тој ствари промишљати.

Кресовић, напротив, свуд се показује, канда му ни бриге није; сад је бешњи него што је икада био; по бирцузу све лупа и руши, али и плаћа све. Сваком каже да ће то неко и неко искијати, и хоће да се опклади да, ако му продаду, место три имаће шест коња, па каже да се баш ни маћи неће због коња и оваца.

И Гроздић пришива се Кресовићу. Сад му овај све плаћа, јер није више смутан као код „Две роткве", јер онда није знао сам шта ће радити, а сад је сасвим начисто, тужиће, како му се коњи продаду, и Младена и натароша казненом суду.

Гроздић сам не зна у први мах шта да ради. Засад пије са Кресовићем, па то га забавља; а друго, нема сад ни новаца да може што започети, а кредита ни од корова. Код куће гложи се, жена му

јелнако пребацује те проклете процесе и циганска

аи а а о ада вис о. -