Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 13

путовања, проклиње све суце и фишкале, жели им да им умре све што им је најмилије, да им коров пред прагом нарасте. У таквом стању боље је чинио Ђока што је бежао од куће, и тек онда је кући долазио кад су га већ једва ноге носиле и кад му је већ глава збуњена, да ништа не чује што Ружа грди.

Пролазе дани и недеље. Дође дан да се Кресовићу коњи и овце мунтају.

Већ се чује у селу да је опет ту егзекуција, та иста господа, господин Зољић судац, господин Лисовић фишкал, Стева писар и Мита четник.

У сеоској кући већ егзекуција заседава; ту је кнез Сава, ешкут Вребало, ту је и Кресовић, подбочио леви лакат на десну песницу, па глади бркове, а на све стреља љут, а подсмешљив поглед. Онде већ и добошар стоји, добиће дијурну, на лицу му је израз чувства на „хвалите имја господње“.

Записник се справља, судац сувопарно прослови: — Продају се Петра Кресовића три коња и двадесет оваца; најпре ће се коњи продавати; процењени су на сто и педесет форинти, испод процене неће се продавати; ко да више његови су. Јеси л' донео, Кресовићу, новце, ил' да се мунтаг

— Нека се мунта! — прогунђа Кресовић.

— Даје ли ко за три коња сто и педесет форинти> — Ја дајем толико — рече Вребало.

Писар пише у записник.

— Ко даје вишер

— Ја дајем сто педесет и једну форинту! викну кнез Сава.

Упишу у записник.

— Ко да више>

Нико се не миче.

— Први пут...... други пут... трећи пут! Коњи су Саве Дерентовљева, кнеза, који има одма новац положити.

ЧУДАН СВЕТ 8