Чудан свет : роман

Иде ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

„Кнез Сава извуче шлајбук, па као неку ситнарију извади и положи сто педесет и једну форинту. — Сад је ред на овце, процењене су у стоим педесет форинти. Ко да вишег

— Сто педесет и једну форинту! — викне Вребало.

— Сто педесет и једну форинту!.... Први пут.... ко да више»

— Сто педесет и два форинта! — викне кнез Сава.

— Сто педесет и два форинта,.. први пут... други пут... трећи пут — овце су Саве Дерентовљева. | ;

Бубањ забубњи, а кнез Сава опет као из шале извади сто педесет и два форинта, и положи на сто. Шлајбук је још пун, једва се познаје да је што извађено. !

Сад је све свршено, добош добије своју дијурну, а Кресовић, како је чуо последњу реч: „трећи пут!" изашао је без и једне речи, као Катилина из римског сената.

Егзекуција је код домина на ручку. Госпођа Шицанићка неутрудима је, само да буду господа задовољни; ту сад помажу и слушкиње и Циганке, а пандури, један из подрума, други у подрум, носе разна вина.

Ручак је био што може бити добар, али то је код домина што обично, па нећемо се даље око тога ни бавити; само то једино било је интересантно, пикантно, или, као што наши кажу, судбина, да нови сервис, све, што треба за сто, чим су се гости служили, и шећер и кафа што су пили, све је то купљено баш од оне две стотинарке што је Младен од Чивута добио. То се, истина, не може доказати, али тако се верује, јер Чивутин Јаков на сваку своју стотинарку забележи слатко име а јаков“, па су му златар и матријалиста казали одмах други дан по регрутацији, да су им његове стотинарке кроз руке прошле.

"| ај јр РЕШИ

дах ли

а деди