Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 119

—Е, па зар мислите да смо и ми паори бољи» Ту се варате. Узмите сад ми паори какви смо, па да покољемо све капуташе, зар би добро било» Међу нама хтели би опет господом постати, па би се тако међу собом опет клали, докле опет не би дошли са стране опет неки нови капуташи, да нас умире. А шта се међу нама покора не учини. Ето видиш: Мене превари Младен Дерентовљев, ја ћу опет њи'ове коње и овце отети; овај ономе покоси 306, овај опет њему сено, па све то иде мило за драго; па колико нам белаја само наше жене почине Манимо се тога, не ваљамо ни ми, ни капуташи, ту би требало јошт једаред да Кристос на земљу дође, па најпре да нас казни, па онда исправи! — закључи Кресовић.

Чује се из далека неко звиждање. Бачвани скоче на ноге, познали су да их један друг зове, можда ће бити берићета.

Опросте се накратко.

Кресовић још ноћас мора бити код куће, сутра је Ђурђев-дан, не може-кућу и Белку оставити.

Пред зору дође кући.

Белка је већ будна. Слабо је спавала, пре тога је жалост морила, сад опет радост је буди.

Кресовић уђе у авлију, па окреће главу налево, да не види шталу, јер га срце боли кад се својих коња опомене, његовог чилаша, брње и вранца; но кад дође до кујинских врата, онда му дође до ушију неки коњски топот из штале. Пође штали, има шта и видети: сва три његова коња су у штали, и то баш његова, гледи овце — и мунтане овце дошле су кући. Кресовић, мада је био хирош, опет је помислио на Бога, па скине шешир, прекрсти се и с уздисајем рекне: Слава теби, господи!

Сад похити унутра. Белка већ га на вратима сусретне.

— Шта је то Белка! Ил сам пијан, ил ме очи варају, та наши мунтани коњи и овце ту су У штали!

— Послао, их кући кнез Сава.