Чудан свет : роман

120 - ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

— Како то»

— Дотерао их је Марко пандур, а после одма дошао је и кнез Сава, па ми је казао: кажи, Белка, твом оцу, да му кнез Сава Дерентовљев поклања коње и овце, јер је Сава кадар свог сина искупити; но ово, што је препатио, нек узме за каштигу и науку да ми сина више не квари.

— Опет се кнез покајао, шта — поплашио се;,

јер би' ја тужио Младена и натароша, па макар и сам дошао опет у решт. Но сад ми дај, Белка, што пре ракије, да ми се мало радост избистри, па да легнем.

Кресовић напије се, па легне.

Кнез Сава пре мунте сам је измислио да се не срамоти за Младена, да рекну: Кресовића новац је појео Младен, — но да врати Кресовићу. Друго, Кресовић је опасан човек, може му какву штету нанети. Него је Дерентовљев и то хтео, да и Кресовић осети што је сина његовог на којешта намамљивао, где би после од Младена рђав човек изићи могао. Све на страну, али Сава Дерентовљев хоће да живи и да умре као поштен човек. Кнез Сава није спао на 2—300 форинти, па неће ни то осетити, а овамо казнио је опет Кресовића, а извукао је Младена и натароша из незгоде, јер Кресовић не би налако то оставио.

Настаде Ђурђев-дан. Што. може бити леп дан. Сама свечаност по селу. Момци закићени шимширом, девојке држе ђурђиц, старци као подмлађени =— ето им пролећа; сви у цркву, а после службе ку-

ћи. После подне пред црквом коло, у колу цвет“

девојака, ту је и Белка, лепа, весела, не да се у очи

погледати, ту је и Младенова Јелка са многим мла-. дама, ту је и Младен, али ту је и Кресовић. Диже · се, миче се коло, сад затутњи, сад видиш венац“

женски, лепо ситно сплетен, сад јуначки јуриш.

сад вијор од планине. Најбешњи је Кресовић, он је данас свечар, слави победитеља св. Ђурђа, а и он“

је сам победитељ, јер је егзекуцију победио, а код њега је егзекуција исто што код св. Ђорђа аждаја: