Чудан свет : роман

Х Б. МИЉКОВИЋ

ваздан, имала је лепих горњих хаљина, али што је најглавније било, ни у највећем послу није прљава ишла“. Други опис је још карактеристичнији: „Кад унутра, а Јелка седи код авлиског прозора, горња сукња мало уздигнута, да се не крши, и то црвенкаста сукња, а види се доња, бела као снег, чудотворно шлингована"... И најзад, на њеној свадби: „Лепо је било видети младу невесту. На њој сукња црвенкаста, али свилена, напршњак од зелене свиле са сребрним пуцетима, на врату ђердан од дуката, а око врата лака свилена жута марама, која прави канда је Јелка златна лица. У ватреним Јелкиним очима канда видиш ђувегију као у огледалу. У том описивању нигде нема какве карактеристичне појединости, иза које би се наговестила њена психологија; свуда су само боје и одело. Он своју личност гледа јако осветљену, као визуелни тип обележи само површно, спреман“ да одмах ствара доживљаје и креће радњу, што му је главно и важно. Када у првом опису констатује да се Јелка није бојадисала, он одмах додаје једну реченицу којом показује да замишља шта би њен отац урадио са њом када би се она бојадисала, сигурно неку драстичну и комичну сцену. Када при опису казује да је Јелка знала да чита и пише, и да је сем тога отац дао да је учитељ поучава, он додаје: „за то учитељу није никад печенке фалило". — У односу Кресовића и Пеле он не види никакав душевни развој или страст, него авантуру, и то увек гротескну; причање једне садашње авантуре (Кресовића на тавану своје љубазнице) пренесе га у другу давнашњу (са Давином), опет драстичну и комичну. Све многе чињенице које види и купи, не служе му да продубљује људе и живот, него да изводи и брзо смењује авантуре.

Према томе јасно је и зашто у овом роману који се дешава у природи, нема описа природе. За опис природе, и да се животна драма доведе у везу са природом, неопходан је анализаторски дар којим би се људи протумачили и њихов живот пове-