Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 125

Договоре се да Пела што више у кућу кнежеву одлази, да подучава и помаже Јелки, и са свима у кући да се пази. Кресовић такође ићиће у кућу, покориће му се као оцу, и сваку прилику употребиће, само Пелу да препоручи.

Сад се Пела одважи да у кнежеву кућу одлази. Облачи се што може бити уредно и чисто, и сваки дан иде да види Јелку.

Кресовић у почетку као бајаги неће да онамо одлази, чека да види хоће ли Пела одмах у почетку себе умилити, па тек онда он да започне.

Пела дође једаред. Види је кнез из авлије из далека, али слабо је уочио; мисли се: нек иде млађој чељади.

Пела дође и други пут, унутра је и кнез. Пела је била од оних женских да што више ко на њу гледа, већма се допада. Тако се и Пела кнезу допадне, али додуше не за себе, но за другог кога. У мисли му дође да би добро било њу за кога удати, јер штета је, таква вредна, млада удовица да кука.

Пела једнако долази, иде у шталу и помаже краву помусти, што се кнезу страшно допало. Мисли се: да није тако матор, и сам не би се отимао, али овако нема ништа, особито што се чује да се са Кресовићем добро гледи.

Дође и Пушибрк и он хвали њену вредноћу.

Дође једаред Кресовић. Пела како га опази "бега кући; каже Јелки зашто: извикана је са Кресовићем, а банбадава, нити она хоће Кресовића, нити је Кресовић за њу.

— Шта је, Петре, јеси ли се једаред опаметиор — запита кнез.

—- Та нисам никад ни био луд. И ту са Чивутом нисам био крив. Ја сам Младену и теби, баћа-Саво, добро хтео, да вас регрутација много „не кошта, а што је натарош појео, ја нисам крив; га зато опет остајемо пријатељи.

— Мани се тога, Петре, било па прошло! „Хтео сам те мало да казним, видиш да сам свеу