Чудан свет : роман

196 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

ред дотерао. Но да те друго што питам: кажи ми, што не удаш цуру своју, што се не женишр

— Ја не могу донде цуру удавати, док се не оженим, јер не може ми остати кућа сама; е па онда знаш како је тешко удовцу женити се: ваљано какво чељаде, као девојка, за удовца неће, а и ваљанија удовица баш не отима се.

— Та ти, Петре, баш си хирош, ти да не знаш какву уловити! Хајд, па да ти будем кум. Шта мислиш, би л' добра била Пела

— Пела Бркићева >

та Да

— Добра би била, само и то је враг, и она избира.

— Како избира! Зар она не би за тебе пошла»

— Колико пута сам ја њу искао, па неће.

— Како то — та ти си с њом извикан!,

— Извикан! Знаш, како је у селу: ја добар.

играч, она добра играчица, па то је све; а кад дође на ствар, неће ништа да зна; она каже, она воле са мном у колу и шалити се, ал њој не треба солдат удовац.

— Па доиста она тебе нећер

— Неће. Ал ја знам, зашто она неће: остало јој фртаљ земље и кућа, па се поноси; она би хтела за каквог јачег газду, па како матор био.

— То не може бити!

— Ја ти кажем, сама она ми говорила: волела би за каквог маторијег човека поћи од Пушибрка, него ли за којекакве лоле. Мал' је нисам ударио, кад ми је то рекла; а то све чини њена земља и кућа — поноси се.

— Петре, то не може бити; хоћеш да се ја за тебе упитам, да видим шта ће мени рећи

— Можеш, то ће исто казати што и мени; но ако хоћеш, побрини се за какву другу.

— Немај бриге, ја ћу све то уредити, она долази да мало поучи Јелку, добро зна мусти, па кад опет амо дође, а ја ћу њу преда се.

— Можеш, ал ја ту нећу онда да будем,

их

А 3 == ољај — •е

су и