Чудан свет : роман

ПИ а а РАНИ ПР И МИТУ ИН

130 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

беде! Хај, видећемо, шат ћемо и за тебе каквог по вољи ђувегију наћи.

— Е сад морам ићи, баћа кнеже, Јелке нема.

— Па остани јошт мало.

— Е нећу, знаш, какав је свет, сад да когод дође, одма' би казали: гле Пеле Бркићеве, како се вије око богати' удоваца, а на друге ни не гледи!

— Па шта се то кога тиче, ти си у честитој кући, нит ти је бриге за шта.

— Е нећу, морам ићи, ено и онако баба Ружа долази. Не дај ништа из куће да однесе, а у шталу нипошто, јер ће се краве засушити. Доћићу, кад Јелка дође — збогом.

— Збогом.

Тако Пела оде, а кнез остаде сам замишљен. Попије чашу вина, глади бркове, свакојаке му мисли долазе. Бадава, Пела му се допада. Пела се у његовој кући заклела да са Кресовићем није ништа. И сузе Пелине срце му омекшале. Мисли се, само да је мало млађи, узео би сам Пелу за жену. Преко о дувару виси огледалце; кнез се огледа, румен од вина сам себи се допада. И доиста, кнез добро изгледа, рекао би нема му више од педсет. Није ни чудо, добро је ухрањен, ништа му не фали; па колико има богаљева младића, који се ни у чем не би могли с њим мерити.

Јелка вратила се. Устаде и кнез, па кућу раз- | гледа и једнако мисли се, док једаред и он оде тамо Пушибрку, или кудгод мало на диван.

Кад пред вече, ето Пеле код Јелке. Музе краве, све јој помаже. Сутра ће се лебац пећи, а Пела опет код наћава ради.

Кнез је код Пушибрка. Кнез хвали Пелу, хвали је и Пушибрк, и каже, да му није род сместа би је узео. Повела се реч о Кресовићу. Пушибрк вели да Пела за таквог лолу не би никад пошла. Све се то кнезу допада.

Кнез се кући врати, и баш наиђе кад Пела с Јелком вечеру справља. Пела како сврши посао, одмах иде кући, кнез је задржава, али она ни да

ја у кара и ПИ РАДНИ

о а во потравс

ви. |

Ј.