Чудан свет : роман

Петрову су купљене. По вајату млађи тумарају, ту су три четворке и две петорке чиста вина, одједа-. ред из два бурета вуку на цев, за себе и за своје: друштво. У соби, у прочељу, седи Сава Дерентовљев. Он је старешина, тако око шесет година, проседих бркова, коса полуседа, али јака, удови здрави, образ пун па црвен, — онакав човек, што но сељаци кажу, жив старац, крут старац, чврст старац. Остало друштво седело је куд које раштркано. Хвале Савино вино.

— Право кажеш, баћа-Саво, да је тешко сад сељаком бити; па јошт кад се ти тужиш, како мора другоме бити! — пун хамбар, па толико вино ал ти је баш вино ваљано, баћа-Саво! — рече комшија и кум Ђока Гроздић.

— Па јошт каква му је ракија шљивка, па комовица, што се сад испекла! — дода кум Петар Кресовић.

— Прошла су, мој кума-Петре, добра времена; ти добро знаш како је било пре буне. Одраним тријест - четрест комади марве, па на вашар, па новаца да их не могу да избројим, цванцики, талири и банке не могу на столу да стану, па онда, паше доста, оваца доста, вина колико је доста, а порцију нисам ни осетио! — рече Сава.

— То је све тако, ал онда је опет био спајија све и сва, пандур спајиски био је већи господар него сада ма какав судац, на његово одајство батине немилице делише; а сад тога покора више нема — одгонетне Стојко Пушибрк.

— Да, да, то је тако било, ал' само прам оног који није чинио што је ред. Ја, фала Богу, никад нисам батине добио, јер сам све по реду чинио; ал' какова се сад чуда створише: видиш травике; имаш своју земљу, плаћаш порцију, па не смеш по авојој вољи како хоћеш и шта хоћеш сејати; па онда со, пошто је сад, а пошто је пре била; па онла финајци, што свуд траже, а ништ' не нађу, па нит цар нит народ има отуда какове хасне. Спаси Бог! — рече и напије Сава.