Чудан свет : роман

]

„Сад ти је баш незгодно сељаком бити! Порција велика, господа са свију страна притисла; ако се где тужиш, немаш право: ако у свету, ниси никуд пристао, — свуд те за последњег држе; јошт да немаш бербе, да се напијеш и мало бригу растераш, не знаш шта би радио!"

Тако се тужио сељак Сава Дерентовљев у свом друштву после бербе, при чаши вина, баш уочи Лучин-дана.

И доиста, Сава Дерентовљев имао је у нечему право. Свет једнако пише и говори о царевима, краљевима, великашима, о господи, а о сељаку ништа. М сами списатељи пишу једнако о грофовима, баронима, госпођама, фрајлама, а о сељаку и за сељака ништа. А колики је велики жив свет У сељаку скривен! Колико туге и јада, радости и весеља у сељачком животу има!

Село Б. доста је велико, људи готово сами сељаци. Има и свештеника; неколико Грка, то јест тргујућих православних Србаља; па онда нешто занатлија; има и један фарбар, да се може сукња и кецеља у селу обојадисати; још и неколико Чивута, који увек вуну за јевтине новце купују; па онда још путујуће господе вармеђаша, погдекојих за послом тумарајућих фишкала, а натарош не сме фалити.

Кућа Саве Дерентовљева нит је велика, нити мала, но баш као што треба. Два пенџера са сокака, две собе и један вајат, и повеће гувно; подрум и штала по себи се разуме. У првој соби два кревета, сандук, дугачак сто, две клупе, за вратима о клину виси пар чизама, још доста нове, о

ЧУДАН СВЕТ 1