Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 21

— Тако једно сто воринти шајна.

— То је млого, немам новаца; не знаш где би могао узајмити»

— У зајам тешко ћеш добити, но подај вртаљ земље под кирију, па онда јошт на то узми нешто од Јакова Чивутина, он ће ти дати, па на годину дана, а донде ће и процесу крај бити.

— Право кажеш, а може бити да ће ми иу зајам дати на чивутски интерес. Давао је он мени више пута, и увек је своје извукао.

— Добро, ја ћу се с Јаковом већ о томе разговарати, па онда ако добијеш новаца, мислиш ли сам ићи у варош»

— Без тебе нећу ићи, ти мораш са мном.

— Па то се може одма, од недеље.

— Немојмо, сад ми пало нешто на памет, хоћу најпре да пробам у сеоској кући, може ли онде што бити; та Чепркало је био пастир код мог оца, па не верујем да ми неће на руку ићи, а има јошти одборника на мојој страни, који ће бити; само не знам на коју ће страну натарош, јер истина да је Јошт с мојим оцем добро живио, а и од мене није му никад било криво, ал бадава је, сад је Пецкошића кућа јака, па ће ту бити повуци потегни; но ипак хоћу да пробам, па ако не изиђе за руком, а ми ћемо одма' у варош.

— Можеш пробати, ал знам да неће од тога ништа бити, јер то мора ићи на велики суд.

— Хајд, да видимо, а сад пимо!

Тако сад пију, и све једно те једно расправљају. Ђока је имао два форинта, и то је добио за Чедну празну тројку, која му већ не треба. Све су до крајцаре утукли.

Када је већ до последње холбе дошло, сам Петар је већ напоменуо да је време кући ићи.

— Хајд", брате, можемо већ кући, доста смо се већ наразговарали, а и онако имам јошт и мало посла — рече Петар као некако сам себе на ред опомињући.

— Е сад можемо, све си ми добро казао, и баш ми је мило, што смо се овде о томе надива-