Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 25

— Ти си, море, непокоран.

— Ја сам био онде, де треба, дванајст година покоран.

— Ти мислиш, што си солдат биог

— А да.

— Знаш ли да те могу сапети2

— Не знам.

— Знаш ли, да ти могу дванајст оцепити 2

— Не верујем.

— Опет што си солдат»

— А да — ја сам царев слуга.

— Ако си ти царев слуга, а ми смо опет царски синови, јер сви порцију плаћамо, па он нас као отац покровитељствује, дакле је л више слуга од сина»

Та мудра реч кнежева гдекојим одборницима се допала, и повичу: „Тако је, право каже“! То су били који нису Кресовића трпели, али има који опет страну Кресовићу држе. Кресовић не да се збунити, него на сваку реч кнежеву олако одговара. — Ти си непокоран, сад ћеш бити двадесет и четири сата затворен, па ћемо већ после друго наредити!

Виче на пандуре да Кресовића притворе. Пандури воде Кресовића, он иде, па се смеши.

· _— Хајд нек будем затворен, да видим шта ће бити даљег

Кад су Кресовића притворили, онда се тек партије међу одборницима изродише, једни држе кнезу, други Кресовићу страну. Једни кажу да се солдат у сеоској кући не сме тући, други кажу да се може. Особито је кнезу противусловио одборник што је до њега седео.

— Солдат се не сме тући, нит затварати!

— Ал ја баш тако хоћу! — рече љутито кнез, а уједно пуцка прстима под нос комшији одборнику. "Ту сад читава граја настаде, натарош је већ мало пре седнице напоље изашао, као да се: луф-