Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 29

почну инатити, али кад До] Ђока докаже да је Петар најмудрији човек у селу, и без њега у таковој ствари ништа не може бити, склони се, али само за овај пар, да Ђока с Кресовићем иде.

Ђока вечера, и рано легне. Лако је спавао, у сну је већ процес добио, већ се сели у нову кућу, не зна, хоће ли сам радити, ил на поле дати. Пробуди се, и обуче свечано, па тек што зора заруди, а он већ код Кресовића, а овај је џамбас, има увек виловите коње, па ће севати у варош.

Већ су на колима, запале луле, па се разговарају. — Бога ти, Петре, хоћемо л баш вишкалу Берберићу ићи»

— Баш Берберићу и ником другом; тај је што меће на вешала и скида са вешала; и мене је тај увек бранио и одбранио.

— Па како ћемо одма почети, ако узиште новаца Колико ћемо му дати на штемлиг

— То ће он сам казати, кад те већ једаред испита.

— А како би било да му обречем пет стотина, кад добије процес, па онда да одбије»

— На то неће пристати, мораш му дати на штемпли.

— Даћу му — ал сто воринти! Јер, знаш, и нама треба да остане што на трошак.

— Е па да, и нама треба што да остане; не 601 се, задовољан ће он бити и са педесет.

— Знаш шта, Петре. Кад онамо пред њега дођемо, а ти пусти мене, да ја говорим, а ти само потпомози; знаш, и ја нешто знам, само да сам у школу ишао, не би' се никог бојао. Ја ћу Берберићу најпре понудити пет стотина, па ако не усхте, ја ћу му дати трећину од оног што добијемо; ако и то не усхте, обећаћу му половину, па кад добијемо, да ја од њега то опет откупим, и ако напослетку ни на то не пристане, па узиште сто воринти, ја ћу му понудити најпре десет, па онда двајест, па тријест, па ћу казати да баш сад немам више