Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 55)

— Без новаца нећу ни перо умочити.

— Па шта иштетер

— Засад шест форинти, а после прве сентенције видећемо како ће испасти.

— Господине, да вам дам десет сада, а после по године опет десетр

— Не може бити.

— Ево двадесет — ево тридесет, да вам одма' дам.

— Не може бити.

— Господине, хајд' четрјест!

— Не може бити.

— Ху! господине, немам више код себе.

— Шта ја могу зато!

— Чекајте, да се мало са Петром напољу разговорим. Хајд“, Петре!

Изиђу напоље. Петар није се досад мешао у разговор, јер и кад је хтео, или му Гроздић није дао, или му је Берберић руком мануо да не говори. Кад су изишли напоље, пита Ђока Кресовића:

— Петре, шта ћемо сад радити» Иште шесет; ал оно бар нек буде педесет; шта мислиш» 5)

— Остани само напољу, ја идем унутра, па ћу те после узвати, и одма: плати.

Кресовић уђе.

— Благородни господине, примите сад од њега педесет, биће ту и друге хасне од њега.

— Ал' хоће ли он баш да тера процес, било како му билор

— Ако се ви не примите, он ће одма' дру-_ гоме ићи. Е

— Е, дакле, зови га, нек донесе педесет.

Кресовић дозове Гроздића.

— Хајд, дакле, нек буде педесет; само по-_ чекај док ја све то у протокол забележим.

Сви ћуте, фишкал бележи, а Гроздић опет окрене се к вратима и вади банке.

= Е, сад смо готови, дај новце!

— Ал, господине, хоће л доста бити четрјест и седам, јер сам три већ дао.