Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 39

— Како ти мислиш да. је боље; ал' ја би јошт пива пио!

— Е, добро, можемо јошт мало пити, па онда ћемо код дебеле Насте; знаш, овде је боље пиво и има роспрадле, ал код Насте је шиљер бољи; па онде има наши' људи, који су којешта попродавали, па сад се веселе, па можемо и ми мало међ њи.

— Право кажеш, Петре, најпре ћемо пити, па ћемо онда код Насте. — Дајте пива!

Донесу пива.

— Знаш шта ми је сад пало на паметр Сад ми је тек жао што се пре нисам сетио. Да сам најпре отишао поп-Ћоси; сад ће се срдити на мене, јер, знаш, и он тера процес, па нисам рад да му се замерим. — Кад устреба, даћеш му печенку, па нема замерке.

— То ће и бити, јер и опет ти кажем, нисам рад да му се замерим, јер, знаш, без попа, бирташа и вишкала не можемо живити.

— Мани се, лако ћемо са поп-Ћосом; ако устреба ићићемо му на мобу. Нег знаш шта би јошт добро било, да нам донесу и каве! Кад сам био у Талијанској, увек сам каве пио.

— Па нек донесу сваком по двапут.

Кресовић заповеди каву, па тако разговарајући се попију и пиво и сваки по две кафе. Сад је време да се иде. Кресовић виче:

— Ханзи, кум писли хер, цолен олес!")

— Сад видим, Петре, да те баш не би продали. Хајд' нато још сваки по холбу!

— Не браним.

Још донесу две холбе. Сад дође и бирташ с рачуном: три форинта и двадесет и седам крај цара. Ђока исплати.

— Скупо, ал добро! — рече Петар са господским тоном.

— Хајдмо сад.

5) „Напз!, Копт' Вазсћеп ћег, хаћеп аПез“ — „Ханзли,

дођи мало амо, да платимо све!“