Чудан свет : роман

ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА ЧУДАН СВЕТ

Јаков Игњатовић родио се 30. новембра, 1824., у СентАндреји, најсевернијој и једној од најважнијих српских вароши дуго после сеобе под Чарнојевићем. Ту је учио основну школу, гимназију у Вацу, Острогону и Пешти, а права у Пешти, затим у Кечкемету их довршио. 1847. постао је адвокат, и отад је врло активно учествовао у јавном животу Срба у Војводини. Цео свој живот проводио је немирно и као личност и као политички човек. 1848. учествовао је у догађајима као мађарофил, и целога живота, супротно огромној већини Срба у Војводини, остао је доследан присталица Мађара и поборник споразума Срба и Мађара, због чега је био много нападан и оптуживан као издајник.

Његов књижевни рад је веома обилан. Поред великог броја разних чланака, написао је много приповедака. Један део његовог приповедачког рада обухвата патриотскоромантичне историске романе и приповетке (Ђурађ Бранковић, Манзор и Џемила, Крв за род. Краљевска снаха недовршен Дели-Бакић), који су били по укусу ондашње читалачке публике, али који се вредношћу нису издвојили од сличних дела такве врсте у нас. Други, много замашнији и обилатији Игњатовићев приповедачки рад обухвата романе и приповетке у којима је сликао разне доживљаје и личности из савременог живота Војводине (Љуба Чекмеџић, Милан Наранџић, Чудан Свет, Трпен спасен, Васа Решпект, Једна женидба, Увео листак, Вечити младожења, Најскупља коза. Адвокат као келнер, Фаличан Максим, Поета и адвокат, Стари и нови мајстори, Кнез у купатилу, Пита 1000 форината, Патница). У тим делима веома живописно представљао је разнолике облике и доживљаје војвођанског живота. Умро је 23. јула 1889. у Н. Саду. — Опширну биографију и пуну студију целога његовог рада дао је Јован Скерлић у својој монографији Јаков Игњатовић (прво издање С. К. Академије, 1904. друго издање „Напретка“ 1922.). Сем тога Скерлић је писао посебице у издањима С. К. Задруге предговоре Вечитом младожењи (С. К. 3. књ. 130) и Васи Решпекту (С. К. 3. књ. 148) и ту говорис и о тим делима и о Игњатовићу уопште. Опширну биографију и разматрања о Игњатовићу има и предговор Момчила Мванића Милану Наранџићу (С. К. Задруга књ. 60 и 61).