Школски гласник
ШИолф [ласииН ЛИСТ ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЈБЕ.
Бр. I. У Новом Саду, 15. јануара 1908. Год. I,
Браћи учитељима!
им је школа, која ће у њима створити нов прекаљен правац, којим ће упутити просветни рад свој. Појме ли значај тога, могу бити пресудан чинилац у преображају целог нашег српског друштва и таким озбиљним радом стећи неоцењене заслуге и светло име своме позиву. За такав рад, тражи се — додуше — да је много што шта друкчије, него што је данас, али баш у корист тога исправљања и усавршавања, дужни смо сви да порадимо и у овоме листу, колико ко боље може. У то име потписано уредништво, позива сву браћу учитеље и сестре учитељице, да сложно приону око заједничког рада. Што чвршћи и сложнији буде тај рад, тиме ће дичнији бити по нас! У Новом Саду, 1. јануара 1908. Братски Вам поздрав од Уредништва »Школског Гласника«. *
На жељу браће учитеља са више страна, покрећемо »Школски Гласник«. За сада овако, а ако учитељство истраје у намишљеном раду, да се прикупе у једну заједницу сви другсви, који су према автономним приликама упућени једно на друго, ми ћемо, према створеним околностима, радо ставити лист такој заједници на самостално располагање. За сада ћемо'настојати, да »Школски Гласник« буде заштитник права школских и учитељских, тумач жеља њихових, путевођа у раду школском и учитељском, помагач даљем образовању учитељском, будилник на дужности учитељске према школи и народној просвети, и јасан израз становишта учитељског у питањима, која се тичу учитеља, школе и српске просвете. Српско вероисповедно учитељство у Митрополији, било је некад први носилац сваке добре мисли по српску школу и учитељство, оно не може ни сада заостати иза своје остале браће, у које се сад нов живот буди. Али осим одушевљења, ми морамо имгти смисла за стваран просветни рад и не смемо допустити, да утецаји с поља тренутно управљају тим радом, него да тај наш рад буде тако сређен, да он као васпитно огњиште даје топлине и околини својој, и загрева је за добро и напредак свога друштва. Од препорођаја школског навршује се ове године пб века. У томе добу српска школа и учитељство преживели су јако искуство. То треба да
Покрет који се јавио међу учитељима и тражио, да се покрене поново један лист за школу и учитеље, тумачим као израз пробуђеног јачег интересовања за своју учитељску ствар. С тога покрећем »Школски Гласник« и држим, да ће се у круговима учитељским развити јачи рад за одржање оваког листа. Као одговорни уредник помоћи ће лист, наш учитељски друг Гавра Поповић, умировљени учитељ. Молим, да се сви пријатељи овог листа заузму, да га набааи с вака