Школски гласник

Стр. 2.

ШкОЛСКП РЛАСНПК

1>р. 1.

школа, књижница, читаоница или сли чна установа, а уз ту пријатељску помоћ да не забораве ни ону главну: да се и сами претплате на лист. »Школски Гласник« ће излазити 15. и 30. дана у месецу, осим јула и августа. На четврт године стаје 2 К или 2 50 динара. Рукописи и претплата шаљу се на: Уредништво »ШкопекогГлаеника« Нови Сад (ЏјиЈсЈек). Ђока ј^ихајлови-ћ, учитељ издавач » Школског Гласника«.

Заједшца српских учмтеља. Питање о заједници српских учитеља покретано је више п}'та. Покрети у том правцу већином су избијали ио појединим покрајинама. Први пут обухватио је такав покрет све учитељство, на српском учитељском конгресу, којп је одржан 1906. год. у Београду, о великом школском одмору. Нацрт за заједницу свих Срба учитеља, који је тамо прихваКен, остао је до сада само на артији. У корист његовог даљег извођења, није до сад још ништа започето. У »Просвети« од пропше године, изишао је један чланак (мислим од 11утниковића), који се неповољно изражава о том нераду и тој заспалости. Ми се потпуно с тиме слажемо. Но природнп развитак саме ствари, иде својим током и сад већ видимо, да се по поједини.ч покрајинама ради одлучније на остварењу учитељске заједнице. Учитељство у Босни и Херцеговини, спровело је већ организацију н ради на прикупљању својих тамошњих другова у што јаче коло. Тим путем иде и српско учитељство у Хрватској и Славонији. Српско учитељство у Угарској, има неки впд званичног удружења по својим среским зборовима. Ту установу оживео је »Школски Одјек« још у првом почетку својег излажења. и данас ве!т има десетак година како постоје ти зборови. Некад су Срби учитељи у Угарској тражнли, да се оргакизују на другој основи. То им није доиуштено. Ми држимо, да

нам данас није ни потребно да се организујемо на другој основи, него на основи садашњих среских зборова. Но не можемо остатн при самом досадашњем уређењу тих зборова из простог разлога, шго је досадашње уређење непотпупо, а у таком непотпуном уређењу, цео наш учител.ски рад на тим зборовима нема етичке везе. Без те везе не може ии исп\ њавати своју праву задаћу, а ако не испуњује своју праву задаћу, не.ма ни стварна успеха од тога рада ни по школу, ни учитељство, ни општи просвотни напредак у народу, него се успех тога рада своди на тренутне, незнатне добитке, који нису и не могу бити од знатнијег утицаја на опште унапређење просветних прилика. Шта, дакле, нами овде треба? Треба да одржимо и унапредимо положај наших среских учитељских зборова. На тим зборовима да тражимо: да се до краја изЕеде уређење тих зборова и даљег нашег учитељског рада. То ће се уређење извести, ако се приведу у живот годишњи састанци епархијских учитељских зборова и митрополијског учитељског збора. Но према уређењу оваких састанака, мораће се и програм рада у среским зборовима у неколико изменути. Осим редовних својнх послова, мање важних питања локалнпјег значаја, затим самостално истакњутих питања од општег значаја по школу п учнтељство, имала би се на среским зборовима претресати и така питања, која им највиши школски орган достави, да. бп сазнао становиште свег учитељства у дотичном дидактичиом, методском, управном или у опште педагошком питању. Без сазнања овог становишта, не би требало да се предузима на преображају школских, учитељских и у опште педагошких пнтања и праваца нншта, јер тек овај начин одговара напредном духу времена. 1\"ад се доведе у склад, рад свих учитељских организација по појединим српскпм покрајинама, онда се може извести начело заједничког рада па општем унапређењу српске народне школе и учитељског положаја, а тиме и народне про-