Школски гласник

1ИКОЛСКЈ1

г:јасмик:

Стр. О.

СЕете у опште, као што је то истакн\'то 1906. на конгресу с;јпских учптеља. Свака така покрајинска организацпја треба да и.ма свој лист, V које.м ће водитн брпгу о себиЈ а уједно ллстом одржати везу и са свима осталим органи;:ацијама. У то.м правцу је изпет предлог и па конгресу, јер таким путем одржаће се контпнуитет свију заједнпца. Но па конгресу је без даљег уотивисања, измепут тај предлог и донето решење, да »Учнтељ« буде орган опште заједнице учитељске. Ми ни онда нисмо замишљали ствар у том облику. Општа заједница мора имати свој лист, али је наше мпшл.ење, да то треба да буде други неки лист, који би се тек основао са програмо.м на оспогу донетнх резолуцпја на конгресу. Лпст »Учитељ« пак остао би и даље орган учитељске заједнпце (удружења), онпх Срба учитеља, који су у Србији. Рађа се питагве, докле су граннце раду тако!" удружења учптељског, какво је замшпљено н донекле започето на конгресу у Неограду! Наше је мншљење, да општа просветна иницијатива таког удружења. не може пматп у себи нечег недозвољеног и ако чланови таког \ г дружења живе у пег разних држава. II у других нарсда живе просветпи радници у сличним околностима, па им то не с.мета да их општи културни интерес води једпом циљу. Не мац у Австрнјп п у 11руској илп Саксонској, жпви у разнпм границама државгиш, ( 1->ранцуз у Швајцарској н у Француској исто тако ; али за то није културно одељен. Но свака држава има своју политичку педагогику и у оквиру ове развнја своје назоре, који често у једнпм и истпм просветннм радн.ама впде разпе мотиве. Баш с тога је потребно да се органнзо вање српских учител.а изведе тако по покрајпнама и да се општој заједпици оставн са.мо општи етички значај, како не бн просветнп рад учитељских заједница неправнлним тумачењем саме организацпје њихове, дошао у критичан иоложај, да му се приписују неисправни мотпви. Лржавна уређења иако прихваћају и штите културан рад. ппак још нису толико еманциповапа од нзвесног пред-

убеђења, да не би требало и о томе водпти рачуна, те пазити да се таком благодатном иросветпом раду не стварају без невоље с.метње п пеприллке. Наше је, дакле, мишл.ење у погледу учитељске заједнице, ово које изнесосмо. У томе треба да смо сви на чпсто п кад средимо то гштање, да пође.чо дал.е у своме иросветном рад\ г , којем с.\:о покушали да оспује.чо почетак па копгрес)'. О даљем програму рада и.чао би прво да рекне своју реч онај одбор, који је од конгреса прихватио да руководи ствар.

Тешње за преображајем школе. Прилпке друштвене према развитку и преображају своме, повлаче за собом п преображај онлх установа, које су с њпма у тесној вези. Као што се то опажа иа другнм културннм гранама др\штвенога рада, тако се опажа н на школи. Шшла као први извор општег културног напретка, морала бн се на првом месту подврћи преображају према сувремепим потребама л.удског друштва. Но једно што она и.ма пред собом пачело вишег просветпог идеала у етнчком смислу, дрмго што су темељи н.ени основапи у оно доба кад социјална питања нпсу још ни у повоју била, треће што се о надмоћ над њоме боре рагчш моћни чиниоци у људском друштву, не може она ни данас да се развија на својој природној основи, него је често узнмају у службу ти моћни чипиоци, међу који.ма су обпчно најчешћи супарницп држава и црква. Ма колпко да је школа радо.м својим прокрчила, пута до иајвпшег врхупца угледа п пажње код свнју просветних народа, ппак она још и данас мора да сноси стеге н оквнре разних обзнра, који јој само дотле дају слободна пролаза, док нису у питању њихови интереси. Разуме се, да тај њен зависан положај не одговара начелима нн најстарпјпх просветних мислиоца, алн како н.ено право царство није од овога света, у које.м свугде јача материјализам све бол.е, то је далеко она зора, која ће донети јасан дан победом школнна ндеална оружја.